Croatian English French German Italian Portuguese Russian Serbian Spanish

Donacije

Podržite Val-Znanje donacijama. HVALA!

Iznos: 

Orgonske piramide i orgoniti

    

Metafizika


Poruke Uzvišenih Bića - za čovjeka i čovječanstvo






Izbor delova objava ili kanalisanih poruka i prevod: Ova e-mail adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili JavaScript .



Uvodne napomene - korist od kanalisanih poruka, nezavisno od svih opravdanih spornih pitanja

U pitanju su prevodi izabranih delova sa, duhovnim temama i tekstovima bogatog, ruskog sajta "Galaktika" (http://forum.galactika.info/), i u pitanju su - objave, kanalisane ili onostrane poruke, poruke iz viših dimenzija, poruke Uzašlih Majstora ili Uzvišenih Bića (neka svako odabere ili koristi izraze koji mu najviše odgovaraju).

Pitanje prijema ovakvih poruka, kojih je u poslednjih dvadesetak godina svakako bilo izuzetno mnogo, i svakako ne slučajno baš u ovom periodu, i pitanje našeg odnosa prema njima, ne-poverenja u te i takve informacije - ostavićemo, kao dosta složeno, za neku drugu priliku (ako je bude!).

Na jednoj strani imamo "proverena" duhovna dela iz prošlosti, mnoga od njih su u osnovi zvaničnih religija; na drugoj su objave ili kanalisane poruke, koje su nam aktuelne, ali - sa mnogim znacima pitanja u vezi sa prijemom i sa čistotom informacija. Mnogi znaci pitanja: mogu li se dobiti prave informacije unutar Zatvora ili kosmičkog karantina u kojem se nalazimo, a da te informacije ne "pretresu" i preinače oni koji nas kontrolišu (Tamni, Iluminati, itd, nije ni bitno kako ćemo ih nazvati i o kome se radi); u kojoj meri nas filter svesti primaoca informacija, "nečistoće" i ograničenja te svesti - udaljavaju od prave prirode primljenih informacija? Itd.

Uprkos svemu tome, ne znači da u moru tih objava ili kanalisanih poruka nema zrnaca Istine, odnosno - u priličnoj meri valjanih i vrednih informacija iz Postojanja van Vela kojim smo prekriveni, mi ili naša svest. Stvar je samo veštine ili razvijenosti našeg unutrašnjeg čula, pomoću kojeg se možemo snalaziti u svemu tome, pomoću kojeg ćemo određivati šta nam je od tih informacija prihvatljivo i dobro, a što nije takvo. Nema primaoca poruka ili samih poruka u koje imam potpuno poverenje, u smislu potpunog prihvatanja svega što je primio ili svega što je zapisano, ali - da se u mnogim objavama mogu naći različita uporišta makar za uzimanje kao mogućih delića Istine ponečeg što je u njima dato, sa time bi se svakako mnogi složili.

Da li slučajno ili ne - objave sa ruskog govornog područja su mi nekako prihvatljivije više nego iz drugih područja: na osnovu neke snage duha i skoro drevno-proročke poetičnosti kojom odišu. Neka to ostane kao čisto subjektivna procena... Mada... ko zna ruski može to da proveri (a bitno je da se to vidi na originalnom tekstu), na primer, u objavama Tatjane Mikušine (a njih je osamnaest tomova). Otuda i ovo moje prevođenje nekih izabranih delova objava ili kanalisanih poruka sa spomenutog ruskog sajta.

Već neko duže vreme i ja spadam u one koji više ne traže ključna objašnjenja i nemaju potpuno poverenje u kanalisane poruke, čime ne sporim da su one u nekim periodima mog bavljenja duhovnošću bile značajno uporište i pomoć u suočavanju sa mnogim pitanjima (da spomenem one koje su mi bile značajnije: od "Kursa o čudima", preko poruka V. Esen, E. Valentajn i K. Kerija, preko "Objava sa Plejada" do višegodišnjeg zanimanja za poruke koje je primala T. Mikušina).

Danas primanje ovih poruka se maltene pretvorilo u malu parodiju. Na primer: svakako su dostojni poštovanja trud i dobre namere svih koji prenose i prevode mnoštvo poruka na sajtovima "Svjetloradnici" i "Poruke Svjetla", ipak - vrlo česta naivnost tih poruka, bez pokušaja produbljenijih tumačenja i sagledavanja, a izgleda i slabiji kvalitet prevoda, faktori su koji nas teško mogu privući, bilo da istrajnije pratimo, bilo da imamo više poverenja u same primljene poruke na navedenim izvorima.

I pored svega toga - čini mi se da ima značaja da makar povremeno prelistamo neke od tih poruka, pod uslovom da se snalazimo u njima i da nam se krivim informacijama ne može podvaljivati, tj. da umemo da izdvajamo nekakve svoje bisere u njima. Na jednoj strani - korisno je samo usmeravanje pažnje ka kakvim-takvim predstavama o višim svetovima ili višim dimenzijama,i ka bićima koja tamo postoje, DA MAKAR ZAMIŠLJAMO KAKO SE ČITANJEM TAKVIH PORUKA OSTVARUJE NEKA VRSTA NAŠE KOMUNIKACIJE SA NJIMA. Verovatno je to nešto, postojanje viših sfera i viših bića u njima, što je nesporno svakome ko se malo ozbiljnije bavi duhovnošću, uz sav mogući skepticizam koji izaziva prava konfuzija sa morem kanalisanih informacija "otuda". Na drugoj strani - korist je u samom našem fokusiranju na nešto više, makar u smislu našeg navođenja na zapitanost nad tim višim, nad informacijama koje potencijalno otuda stižu; da se preko toga manifestuje refleks naših dubljih težnji - težnji da uistinu imamo pravi (lični i kolektivni) kontakt sa bićima iz tih sfera Postojanja, a na osnovu sveopšte povezanosti svega što postoji, po horizontali - na istom nivou Postojanja, i po vertikali - na relaciji niže-više. Time primenjujemo princip po kojem ulažemo svoju energiju i privlačimo u svoj život - upravo ono čemu posvećujemo svoju pažnju.

Iz svih tih razloga - svakako nam može biti od koristi izbor ideja sa sajta "Galaktika": ne nudim ih kao duhovne orijentire u koje ne treba sumnjati, već kao zanimljive i skoro poetski prefinjeno iskazane sadržaje, pri čemu je za nas od koristi samo posvećivanje pažnje, ispunjavanje svesti ovakvim sadržajima, a u okviru naših širih duhovnih težnji. Takođe kao suštinske orijentire i kriterijume za izbor uzimam i zanimljivost i kakvu-takvu utemeljenost ideja, bilo u našoj realnosti, bilo u onome što možemo dozvoliti kao moguće i ispravno po našim duhovnim procenama.



1. "Dešavat će se ono što smatrate mogućim!"

Zvezdani pozdrav u zvezdanom prostoru za stvaralaštvo! Ti već stremiš ka visokom, uzvišenom, zar ne? Ranije si tražio više novca, više slave i priznanja. Moguće je da u tebi ima još ostataka tih želja, i to je razumljivo. Ipak, tvoja prava stremljenja su u drugom pravcu. Ti u dubini svojih nastojanja - želiš da izučiš Zemlju na drugom nivou (u odnosu na materijalne vrednosti postojeće civilizacije). I to je takođe shvatljivo, to je normalan put razvoja svih duša.

I mnogi od nas su prošli taj put. I ne samo na Zemlji, već i na sličnim planetama. Duhovno znanje dolazi k tebi automatski, kada fokusiraš svoju dušu na visoke nivoe Postojanja. Čista namera je za to neophodna. To je velika volja i želja da se proširiš u svesti i da spoznaš ko si ti uistinu. Sada stremite ka visokom novou Postojanja.

Uzmimo sledeći nivo - četvrti denzitet, u kojem već kao da stojiš jednom nogom. Ti ćeš sve češće primećivati kako se tvoje misli, tvoje namere ostvaruju, tvoreći novu fizičku realnost. To je najvažniji pokazatelj težnji ka uzvišenom. Ti deluješ svojim astralnim telom, često nesvesno. Ono predaje informaciju misli i iskustava planiranih dela na materijalnom planu. To formira tvoje želje i težnje.

Zato svi duhovni pregaoci znaju da je na tom nivou važno znati upravljati svojim mislima. U takvim uslovima počeće da se dosta brzo ostvaruje ono što pomisliš. Treba znati, sa zakoračivanjem u drugačiji svet, svih vas koji mu teže - šta vas čeka. I BIĆE, DEŠAVAĆE SE ONO ŠTO SMATRATE MOGUĆIM! Vas će pozdraviti Isus, ako njega čekate. A pakao će se formirati onda, kada neko pomisli da ga svi uslovi u kojima živi tamo vuku. Za neke se on već zateže.

Na kraju četvrtog denziteta vladaju jasnoća i čisto znanje...



2. "I ti takođe deliš svoja iskustva sa drugima, i onda kad ih ne prenosiš u direktnoj komunikaciji..."

Mi se takođe nalazimo u svom ličnom razvoju i poznato nam je proširivanje svesti. Nikada ne stojimo statički na jednom mestu, na jednom nivou svesti, nalazimo se u kretanju, meko se krećemo na putu Kući. To je i naš cilj.

I mi nikada ne prestajemo da učimo, da shvatamo i spoznajemo. I, na određenom nivou, mi svesno delimo jedni sa drugima svoja iskustva, tj. naša iskustva se povezuju u jednu celinu koje smo svesni.

I TI SADA TAKOĐE DELIŠ SVOJA ISKUSTVA SA DRUGIMA, I ONDA KADA IH NE PRENOSIŠ U DIREKTNOJ KOMUNIKACIJI, SAMO ŠTO TOGA NISI SVESTAN. Nema takve stvari, u dubljem smislu, koju ti imaš, a da je nemaju i drugi, kao iskustvo. To može da bude nešto dobro, može da bude nešto loše. Ti sve deliš sa drugima. Nema ničeg za tebe kao jedinog, izdvojenog. Ali i toga nisi svestan. Ti se nalaziš na putu spoznavanja svega ovoga, i tebi tvoje iskustvo, ili neki dublji osećaj, kao da govore: "Ja nisam sam, ja ne rešavam sve sam. Potok mojih misli sadrži mnogo toga što nije samo lično moje." Pitanje je samo: koji, kakav potok misli ti biraš, da se sa njim povežeš, i kakvim energijama ti dozvoljavaš da se šire i da dobiju svoju fizičku formu.

Sada, u ovom trenutku, ti imaš šansu da promisliš, šta se tebi čini da više nije pravo, ispravno u tvom životu. Mi ti kažemo: ti si slobodan da to promeniš! Ko je to zadužen da učini, ako ne ti?! Sada je važno da shvatiš da ti stvaraš. SVE ĆE SE IZMENITI SA PRETPOSTAVKOM PROMENE POLA POTOKA TVOJIH MISLI. Mi često podsećamo na tu Božansku Istinu.


3. Svakodnevna zalaženja na viši denzitet - u običnim životnim situacijama

"Po čemu se razlikuje taj nivo, nivo uzvišenosti ili uzašlosti, od tvog sadašnjeg života? Možda ti se čini da će se nešto posebno desiti i da ćeš se ti naći u nekoj drugoj formi, u drugom telu, u drugom svetu. U vreme ovih osobenih planetarnih promena to će se dešavati drugačije. Stvar je u tome da ti shvatiš da se već, lično, tamo, u stanju uzvišenosti, nalaziš, tj. da se možeš nalaziti. I da si se uvek nalazio.

Stari mistici i Uzašli Majstori govorili su o svom Uzašću, kao o iznenadnom prosvetljenju i o mutaciji atoma u drugu formu svetlosti.

Danas je to kao kada se kroz vrata uđe u drugu sobu.

TI SVE ODREĐUJEŠ SVOJOM NAMEROM, GDE SE NALAZIŠ, GDE ĆEŠ SE NALAZITI. KADA SE UDUBLJUJEŠ U SEBE, KADA SE NASLAĐUJEŠ PRIRODOM, ILI KADA RADIŠ NEŠTO POZITIVNO TAJNOVITO - TI VEĆ MOŽEŠ DA SE NALAZIŠ U ČETVRTOM ILI PETOM DENZITETU. Kada ti, potom, neko dođe i nešto te zapita, ti se vraćaš kroz vrata kroz koja si u taj drugi denzitet prošao, vraćaš se i ponovo se nalaziš na starom fizičkom nivou. U suštini - to je vrlo jednostavno. Ti prolaziš kroz dimenzionalna vrata, da bi se bavio zemaljskim delima, ali ti poneseš i delić duše sa visokog nivoa. Kada ti svest sazri za ove oscilacije, ti više nikada ne možeš da deluješ samo trodimenzionalno. To se danas dešava. Ti ideš na svakom koraku, svakodnevno, tamo i nazad. Potrebno je to znati.

KADA MAŠTAŠ I SEBI PREDSTVALJAŠ DRUGAČIJI ŽIVOT, BEZ RATOVA, BEZ GLADI, BEZ INDUSTRIJSKIH REAKTORA - TI FORMIRAŠ VIŠI DENZITET. U njemu je sve moguće, i osnova svega toga je postojala uvek. Osobenost je samo u tome što ti podižeš svoja iskustva na više nivoe i tamo svi zajedno, ovakvim naporima, formirate nešto novo."

4. Odudaranje od masovne svesti može biti teško u ovim vremenima

"U svom detinjstvu ti si osetio bezuslovnu ljubav. Nekada si, kao slatko dete, ležao na majčinim rukama i gledao na svet potpuno drugačijim očima, na tebe su svi gledali sa nežnošću i ljubavlju. To uvek otvara srce. Sa izrastanjem, sa rastom tela i iskustvima koja si sticao, ti si ponekad bio potišten, možda postajao loše vaspitan, kritičan, čak neposlušan, i tvoji roditelji i rođaci, iako su te voleli, kritikovali su te i bili strogi prema tebi. Mnogi roditelji žele da njihovoj deci bude bolje nego njima samima. Često je to kod njih povezano, i često nesvesno, sa nametanjem tvoje prilagodljivosti, prema društvu: ti si dužan da budeš neprimetan, voljen, poslušan...

Ali, stare duše, a ti koji čitaš ovu poruku svakako spadaš u takve duše, jer njih vibracije ovakvih poruka privlače, često idu drugačijim putem. To nije put obezličujućeg prilagođavanja društvu, to je put koji je često za druge neprijatan. Taj drugačiji put proizilazi iz toga što ti dublje zalaziš u svoje sopstveno biće, u informacije koje su u njemu, a te informacije su često međudimenzionalne. Ti se sve češće priključuješ na svoje više frekvencije, ti si bio i jesi u kontaktu sa svojom DNK i koristiš svoju "Banku Sudbine" ili banku znanja koja nosiš u sebi. Ona pokazuje tvoju pravu suštinu. I ona te, verovatno, razlikuje od masovne svesti. Zaista, život nije uvek lak...

U tebe je, možda, nekoliko bora na čelu i malo sarkazma. Možda si mlad i progresivan, i hoćeš da ideš drugim putevima, gromoglasno pričajući o tome. Ti hoćeš novi dečji vrtić za svoju decu, druge škole, ti hoćeš dobre, zdrave proizvode, pravedne političare... Krikni o tome, ako ti je to potrebno, ili deluj spokojno, ako to smatraš ispravnim. Deli letke, ili ćuti - drugi će to primetiti, u svakom slučaju.

Mi te prihvatamo takvim kakav jesi. Mi saosećamo sa tobom u tvojim brigama u porodici, u problemima sa decom, u nedostatku novca i u raspravama sa susedima. Pogled i misao usmereni ka višim vrednostima, ka višim sferama Postojanja, ka bićima koja u njima žive - mogu ti biti uporište za utehu u ovim teškim vremenima, kada ti dođe da pobegneš nekuda. Sve to što je više, što je iznad ravni u kojoj si, otvoreno je za sve koji stradaju, za sve koji žive u strahu i ne veruju u svoj dalji put.

Ukoliko u trenucima smirenosti usmerite svoju pažnju ka višim sferama Postojanja, mi smo spremni da vas utešimo, iako ta uteha teško da može da dopre do vaše svesti u bučnom i teškom okruženju u kojem živite. Ti tiši trenuci bivaju noću, ali, tada možda kreće masa misli, a nijedna od njih ne da mira. To je faza dubokih promena. Ali to je takođe i faza tamnih energija, ma otkuda da se pojave, iz kosmosa, ili od tvojih suseda, koji se bore sa svojim demonima. SVE IZLAZI NA POVRŠINU I TRAŽI ČIŠĆENJE. I to izaziva čudna osećanja, umanjuje raspoloženje i povezanost sa srcem.

Daj sebi vreme za opuštanje i za fokusiranje na više svetove i na više frekvencije."


5. Dok živite i delujete u vašem svetu - on je za vas realnost u kojoj se usavršavate!

"Lično Majstorstvo - to je razlog zbog kojeg si ovog puta došao na Zemlju. Ti si najbolji među najboljima, najjači među najjačima, mudra, iskusna duša, inače ne bi ni pokazivao interesovanje za ovakve ideje, za učenja o rastu svesti.

Ti ponekad pomisliš da si slab i nesrećan, ali, iza Vela, ti zaboravljaš da si sva svoja iskušenja sam planirao, postavio pre Dolaska na Zemlju, postavio ih zato, da bi ih savlađivao, da bi kroz njihovo savlađivanje rastao, da bi izbrusio svoje lično duhovno Majstorstvo.

Svet u kojem živiš označava se kao Iluzija, s razlogom, jer su prolaznost i propadljivost njegova karakteristika, za razliku od viših svetova. IPAK, DOK SI U TOM SVETU, DOK ŽIVIŠ I DELUJEŠ U NJEMU - ON JE TVOJA PUNA REALNOST. Korisno je da imaš u vidu tu dvostranu perspektivu.

Šta vidiš, gledajući u ogledalo? Vidiš sebe pravog. To nije iluzija, to je tvoja sfera Postojanja, to je život u kojem si trenutno, to telo je ono sa čime ti deluješ u tom svetu, sa kojim, preko kojeg osećaš, razmišljaš, preko kojeg te vide drugi u tom vašem zajedničkom svetu.

U TOM SMISLU - FIZIČKI SVET NIJE ILUZIJA I NIJE SAN. To je realno prostranstvo delovanja sa punom ličnom odgovornošću. Vaši svetovi, tebe i ljudi oko tebe, dodiruju se i prožimaju, vaši odnosi, vaše reakcije, vaša osećanja i vaša shvatanja dozvoljavaju vam da dobijete sva iskustva koja vas zanimaju i koja su vam potrebna da usavršavate sebe, svoje lično Majstortsvo."



6. U tebi samom je sve što ti je potrebno da znaš

"Snaga ženske intuicije... Češće osluškujte svoj unutrašnji glas, posebno onda, kada treba da donosite odluke, kada treba da birate jednu od više varijanti. To je glas intuicije, koji se često naziva šestim čulom, to je tvoja veza sa Višom Dušom, sa onim ko te je poslao da živiš ovde, na Zemlji.

Sve je vredno, što ljudi nose u svojoj duši. Posvećujte se češće sebi, svojoj duši, koja svakako hoće da vam prenese neke informacije. Duhovni svet vam kaže: Zemlja se podiže, ona se menja, ona odbacuje stare terete i premešta svoje čakre, usmeravajući se na Centar Galaksije.

To se dotiče svakog čoveka. Vi se takođe drugačije usmeravate. Vi to činite stalno. I nijedan vaš dan nije sličan drugom. Možda posebno treba da posvećujete pažnju telu, da bi ono moglo spokojno da se usmerava na promene.

Posveti sebi vreme, osluškuj sebe pažljivo i čuvaj vezu sa samim sobom. ZAPAMTI: U TEBI SAMOM JE SVE, ŠTO MORAŠ DA ZNAŠ. SVE ŠTO TI JE POTREBNO - UBRZO ĆE TI SE OTKRITI! Usmeri svoje senzore na prijem potrebnih unutrašnjih znanja i živi odgovorno svoj dan. Ne dozvoli spoljašnjim događanjima da utiču previše na tebe, živi u svesti u svom višem znanju, u svojoj slobodi. To znači sve više težiti ka višemu i otvarati se za Ljubav Postojanja.

U poslednje vreme mnogi od vas osećaju bol u grudima i povezane sa tim emocionalne udarce. Tako se uklanjaju (prerađuju) stari tereti, koji konačno mogu da "odu".

Budi muževan i idi napred, čak i kada te drugi usporavaju! Nova Zemlja pripada smelima!

Kakve prekrasne ideje se u tebi pojavljuju! Daj im mesto, posveti im pažnju, kako bi mogle da se ostvare.

Nije važno da li si žena ili muškarac, i da li si zaista išao putem prosvetljenja. Važni su tvoja volja i čista namera."



7. Šansa, da unutrašnjom snagom i fokusom budeš van haosa - iako je on oko tebe

"Osmotrimo tvoj put i frekvenciju koju si izabrao.

Korak po korak mi idemo za tobom, pratimo te. Za nas je to sveti trenutak!

Šta će se dalje dešavati? Na Zemlji će se dešavati velike promene i čišćenja. Za tebe je to šansa da učiniš veoma veliki korak i da budeš daleko od haosa, ČAK I AKO SE NALAZIŠ USRED NJEGA - ŠANSA, DA IMAŠ UNUTRAŠNJI FOKUS I SNAGU, DA TE TAKAV HAOS NE POTRESE. Tako ćeš ti živeti na početku novog vremena. Ti si taj, kroz koga novo vreme dolazi na Zemlju! Možda te ponekad okolnosti zatresu kao oluja, ali, ako ideš uspravno dalje - za kratko vreme slediće te drugi u promenama.

Takav je taj put, i ti ga sada vidiš. I sve ostalo će doći, ali nije "tvrdo" propisano na koji način.

Oseti, kako zlatne vibracije prolaze kroz tebe, kroz tvoje mišljenje, kroz tvoja osećanja, kako ti daju pravac. I oseti blagoslovenost, koja je u svemu. I ponovo će se u tebi otvoriti i probuditi sve što si jedanput zatvorio, sa početkom putovanja u tamu."



8. Velika šansa da duboko i temeljno, na nov način, isprogramirate svoj život

"Za nas je čast da vam skrenemo pažnju na sadašnje vaše zadatke i mogućnosti, koji su tesno povezani sa energijama, koje se otvaraju na vašem nivou. Odgovorni za ove kosmičke događaje, koji pokazuju uticaj na ljudsku psihu, na njegove energetske sisteme i doživljavanja - mi vidimo da ova visokoenergetska faza daje velike mogućnosti za korenske promene.

Na vaš nivo je pristigao moćni Talas, koji ima potencijal da svrgne "konstante" prostranstva i vremena. Vi to možete sporadično da osetite kao deja vu ili kao proboje sećanja iz vaše prošlosti. A sada takođe možete dobijati utiske o varijacijama budućnosti vaše duše.

Taj Talas energije mimo "savijanja" prostorno-vremenskih konstanti, pokazuje na vas dalji uticaj, delovanje na molekularnu strukturu vašeg tela. Takav energetski impuls aktivira informacije jezgra ćelije, i, samim tim, aktivira se vaša DNK. Posledica te aktivacije je to što sve više imate pristup informacijama koje su vam do ovih vremena bile nedostižne. Naravno, ako se na njih koncentrišete i potražite ih.

I sada vam predstoji zadatak da sa neutralne pozicije posmatrača primate - teško shvatljiv, ali primetan potok informacija, ne zalazeći lično u njegovu interpretaciju. Te informacije teško se prihvataju pomoću uma, ali su za suštinu vaše duše sasvim logične i zakonomerne.

Aktivacija, izazvana visokim kosmičkim energijama, daje veliku šansu za novo svesno programiranje vašeg života na ćelijskom nivou. Ta etapa daje vam veliku šansu da duboko i temeljno, na nov način, isprogramirate svoj život i da se usmerite na to kako vi treba da živite i šta da ostvarite, kako individualno, tako i u društvu.

Mi vam predlažemo da sastavite spisak tema, u vezi sa onim što želite da izmenite, i da uz pomoć vašeg Višeg Ja i vašom svesnom namerom - po novome isprogramirate svoj život.

Za početak - izvedite uzemljenje sa Majkom Zemljom, jasno osećajući kontakt i vezu sa njom. Dajte sebi dovoljno vremena za to, sve dok ne osetite jasno tu vezu i pravi momenat za novo programiranje.

Čim osetite da ste dobro nastrojeni, razmotrite svoju prvu stavku u napravljenom spisku ili planu, i odlučite, šta vi u toj oblasti svog života želite da programirate. To mogu biti teme o samovrednovanju, o odnosima prema drugima, o materijalnim vrednostima, i tako dalje - dozvolite osećanjima da vas vode pri sastavljanju spiska i da vam određuju važnost tema, da se ne biste zaglibili u hiljadama detalja.*

I tako, to će biti prvi korak...!"

* Napomena prevodica

U fragmentarno sačuvanom Jevanđelju po Tomi, u vezi sa našim delovanjem na menjanju nas samih i okolnosti u kojima smo, kaže se na jednom mestu:
"Kada učinite dvoje... misao i emociju kao jedno,
reći ćete planini: 'Planino, pomakni se!'. I ona -
pomaknuće se!"


9. Veliki preobražaj može da bude propraćen u jednom periodu haotičnošću oko vas i probijanjem najdubljih strahova iz vas

"Temeljno čišćenje planete na svim nivoima je jedna od osnovnih pretpostavki svrstavanja sa višim nivoima.

To čišćenje zahvata kako mentalna polja, tako i čvrste emocionalne energije, niskovibrirajuća polja i sve strukture, koje se ne mogu održati na višim nivoima.

Te strukture mogu biti programi koji su radili hiljadama godina, kroz socijalne kanale u društvu, koji su ugrađeni u tradiciju - sve to mora proći kroz potpuno obnavljanje, preobražaj i prilagođavanje.

Te faze mogu nositi sa sobom haotične promene. U OVO VREME VI SE VIŠE NEGO IKADA SUOČAVATE SA SVOJIM DUBOKIM STRAHOVIMA! Sa preobražajima koji prožimaju najveće dubine vašeg ćelijskog pamćenja.

Sve vaše zemaljske inkarnacije, sva vaša zemaljska Ja - spremni su da integrišu osnovnu suštinu vaših iskustava i da se sliju u jedinstvo sa vašim Ovde i Sada.

Polarnost saznanja: dobro-zlo, ispravno-pogrešno, stvarala vam je u ovoj fazi integracije velike probleme, zato vas molimo da zaključke, suđenja na osnovu te polarizacije, ostavite iza sebe, i da sa ljubavlju i mudrošću verujete svom Višem Ja i da ga slušate. Jedino tako će vam biti lakše da podnosite ono što se bude dešavalo, a koncepcije koje vam više ne služe - otpustite od sebe. Emocionalni šabloni, koji su vam do sada bili vrsta zaštite, moraju biti odbačeni, i, može se reći, da se na tom planu očekuje veliko čišćenje.

To može da se dešava sa narastajućim osećajima panike, zato što vaš sistem reaguje sa uznemirenošću kada se odvajaju stari šabloni. Oni će biti zamenjeni prirodnim zaštitinim mehanizmima viših dimenzija, i taj period će se dešavati onoliko brzo i blago, koliko je to moguće. Mnogo ekspertnih grupa suptilnih podešavanja i energetskih sistema već su "na mestima" i asistiraju vam individualno u ovim prelaznim fazama, da bi se mnogokratno olakšali ovi procesi.

Haos, koji su mnogi prognozirali, zavisi od mnogih individualnih faktora, koji ne mogu biti predupređeni. Društvo, koje se nalazi u fazi velikih preobražaja, uključuje u sebe, naravno, svekoliko mnoštvo različitih individua, i kod psihički nestabilnih ljudi mogu se iznenada dešavati oštre reakcije, posledice toga su jasne.

Mi vam ovo govorimo zato da bismo vam pokazali i "tamne strane" prelaza, koje sa više pozicije ne treba razmatrati dramatično. Ništa i nikada nije bilo izgubljeno, ali morate znati da JOŠ NIKADA NIJE BILO TAKVE FAZE, U KOJOJ SE VI SADA NALAZITE, i to treba da vam da shvatanje realnog stanja stvari u sadašnjoj situaciji. Pred ustanovljivanjem poretka - uvek vlada haos.

Vaša unutrašnja mudrost će vas uvek usmeravati na mesto i vreme koji su vam potrebni.

Projekat "Zemlja i Čovečanstvo" je grandiozni projekat, mnogo veći nego što vam izgleda. Zemlja i čovečanstvo su okruženi milionima svetlosnih bića, koja pomažu da se, što je moguće harmoničnije, ostvari prelaz svim učesnicima koji su u ovo vreme inkarnirani na Zemlji. Upravo oni pomažu da se minimiziraju sva haotična ispoljavanja vezana za Prelaz (na viši denzitet). Zato se ne plašite, znajte da se u Velikom Jednom o svemu brine, znajte da vas okružuju visoka Bića Svetlosti, koja će vam uvek pomoći, koliko je to moguće i dozvoljeno, i koja će vas čisto individualno podržati.

Koncentrišite se u ova vremena na harmoniju i na celovitost (integritet), i bićete time usmereni na ono što jeste, na sveobuhvatnu stvarnost. To, što zaista jeste, je mnogostrano, svako od vas je ogledalo te sveobuhvate stvarnosti, vrlo individualno i neponovljivo ogledalo.

Budite blagosloveni i poštovani za vašu uzvišenu službu, koju sada obavljate, svejedno ko ste i gde ste, i dozvolite vašoj Svetlosti da sija u svojoj punoj snazi, za vas, za vaše bližnje, za sve što postoji."


10. "U vašoj unutrašnjosti je sve realno, kao i u vašoj spoljašnjosti!"; na primeru partnerskih odnosa

"Ako ste dovoljno dugo bili fokusirani na vizije promena u sebi i oko sebe, ako ste marljivo svakodnevno ulagali energiju u vizualizovanje i promišljanje svega toga - možete biti sigurni da vam se u jednom trenutku mora desiti pozitivni kvantni skok, prolazak kroz Vrata u novi život, čak i dok ste fizički u postojećem, starom. Te mogućnosti su uvek stojale čoveku na raspolaganju, usled jakih negativnih uticaja nije ih koristio, sada energetska planetarna dešavanja idu u smeru potpomaganja takvih procesa kod mnogih na planeti.

Da bismo razjasnili ovaj paradkos, podsetimo se starog pitanja: šta je ralnije - ono što je u vašoj unutrašnjosti, ili ono što je spolja?

Dobro znate da je kroz vekove i milenijume veći, skoro isključivi značaj pridavan spoljašnjem, svakako pod uticajem određenih Sila na čoveka i čovečanstvo. To je počelo da smućuje i zbunjuje ljude, jer su počeli da se osećaju KAO ŽRTVE OKOLNOSTI.

Sada je vreme za postavljanje stvari na njihovo pravo mesto, za ponovno pomeranje vašeg fokusa na unutrašnjost. Predstoji vam napor da uočite i shvatite kako iz vašeg unutrašnjeg proizilazi vaše spoljašnje, da tragate za načinima na koje ćete, individualno i kolektivno, početi da menjate, da reprogramirate svoju unutrašnjost, kako bi se ona prelila na spoljašnjost, u vidu mnogo povoljnijih i lepših okolnosti od onih u kojima se trenutno nalazite. Dok se to ne izvede, ako ste individue sa razvijenijom svešću, osećate kako vas iznutra kolektivno stvorene okolnosti guše, ali vi možete da deluje na sopstvenu unutrašnjost i da menjate sve ono što se indivdualno može menjati, tako da za sebe, i pre nego što se učine kolektivne promene - olakšate i poboljšate situaciju. U tom slučaju vam je potreban izuzetna napor, ali - promene neće izostati, uz sva kolektivna ograničenja.

Dakle, imajte stalno u vidu: unutrašnje rađa spoljašnje, A NE SUPROTNO, i kada želite da nešto spolja menjate, tragajte za energetskim vezama i programima koje u sebi treba menjati, da bi se one prelile i ospoljile u vidu spoljašnjih promena.

Kosmička dešavanja u čijem vrtlogu je Zemlja i čovečanstvo sa njom - idu na ruku ovakvim nastojanjima i ovakvim promenama, više nego ikada ranije. Samo se treba truditi u tom smeru.

Kada se probiju ta ograničenja koja su u vama - u NOVOME vas čeka ponovno uspostavljanje veze sa Ljubavlju, u svim njenim vidovima ispoljavanja. Tada se može osetiti Jedinstvo sa Svime-što-Postoji. Sada vas u takvom živom osećaju koči kolektivna percepcija rascepkanosti i fokusiranost na vašu međusobu izolovanost.

To će proći. Ta percepcija se menja, takva koncepcija se raspada, sa vašim zakoračivanjem kroz Vrata Novog vremena.

Između ostalog - to važi i za promene u partnerskim odnosima, i tu vas očekuju čuda. Mnogi od vas se osećaju usamljenima iako imaju partnera (u braku).

Kao što rekosmo - unutrašnje uslovljava spoljašnje, te tako i u vezi sa partnerskim odnosima: VAŠA BLIZANAČKA PARTNERSKA DUŠA SE NALAZI U VAŠOJ DUŠI. I pre nego što je sretnete u spoljašnjem svetu - vi možete, i treba da se susrećete i družite sa njom u svojoj unutrašnjosti, da razgovarate sa njom... TO JE REALNO, vi se realno sa njom susrećete u svojoj unutrašnjosti, iako vam ona deluje samo kao plod mašte, iako možda nema jasan lik, iako možda menja taj lik u vašim raznim unutrašnjim susretima... Zavisi, koliko su vam vaša vera i unutrašnji fokus jaki - toliko vam je on, lik unutrašnjeg partnera ili partnerke, jasan i postojan, toliko je ŽIV u vašoj komunikaciji.

Dakle, kako se unutrašnje preliva u spoljašnje, ospoljuje, manifestuje, to ćete vremenom, a i kako se sve povoljniji planetarni uslovi budu stvarali, VI SPOLJA SUSRESTI SVOG PARTNERA ILI PARTNERKU, ONDA, KADA PROĐETE KROZ VRATA. Ako je to iskrena želja vađeg srca, ona će se i ostvariti. Vi niste odvojeni od Izvora. I ako je to vaša iskrena želja, nije vam se ona ni mogla javiti da nije i želja Izvora U VAŠEM OBLIČJU. Što znači da se takva želja mora ispuniti, uz ulaganje vašeg truda na izvođenju promena.

Sve prave želje vaših srca će se ispuniti, vi ste već spremni za to, samo to još ne znate, jer treba da prekoračite Vrata, time što ćete u svojoj svesti ostaviti iza sebe sva svoja i kolektivna ograničenja, time što ćete u svojoj svesti, dakle, u svojoj unutrašnjosti, zaći u Polje promena koje vam u vašoj sadašnjoj poziciji deluju kao nemoguće i neizvodljive, iz perspektive svih racionalno sagledavanih vektora situacija u kojima se trenutno nalazite. Ako se oslonite na sagledavanje iz srca, ili unutrašnjeg čula, ukidate ograničenja racionalnog rasuđivanja, a već time počinju da padaju prva ograničenja u vašoj unutrašnjosti, čime stvarate teren za izlivanje tih promena u spoljanjost.

A kad prekoračite ta Vrata - očekuje vas neopisiva sreća, koja je uvek bila vaše pravo od rođenja, čekamo vas mi, vaša kosmička porodica, čekaju vas vaši blizanački partneri. Naša radost neće imati granice! ("Čekamo vas", ne u smislu prostornog približavanja, svako od nas ostaje prostorno na svome, mada ćete time doživeti i redefinisanje predstava prostornih donosa, već - u smislu otvaranja mogućnosti da se vidimo i direktno komuniciramo.)

Odmarajte se, dragi naši, dozvolite svojim telima i srcima da se isceljuju, dozvolite Svetlosti da vas se dotakne tamo gde vam je najneophodnije isceljivanje u ovoj fazi čišćenja, i znajte:

'U vašoj unutrašnjosti je sve realno, kao i u vašoj spoljašnjosti!'"

11. Uspostavite unutrašnji kontakt sa Suncem!

"Neki od nas, u okviru Sunčevog Bratstva, u okviru svojih misija i nadležnosti, aktivno učestvujemo u unikatnom prelazu Zemlje iz niske u visoku gustinu (denzitet). Što se vi više duhovno uzdižete, to, između ostalog, sve jasnije osećate na sebi uticaj Sunca i energiju njegovih vetrova. Da, i do sada je Sunce grejalo i hranilo Zemlju, i svi su, i duhovno težeći, i oni koji su imali svoj drugačiji fokus, videli i osećali značaj Sunca za postojanje Zemlje i života na Zemlji. Ovde govorimo o nečem suptilnijem, o razvoju osećaja za suptilnije delovanje i suptilnije uticaje Sunca, koji se mogu osetiti sa izoštravanjem duhovnog čula.

Registrovanje suptilnijih uticaja i suptilnijeg značaja Sunca podrazumeva nešto što je više od onoga što sada uobičajeno laički ili naučno registrujete: kao slanje Zemlji energije i čestica kojima se ispunjava njeno magnetno polje, kao donošenje toplote za zagrevanje Zemlje posle duge zime, kao donošenje informacija za razvoj civilizacije...

Jedan od naših zadataka je zaštita Zemlje i čovečanstva od preteranog uticaja Sunca.

Na primer, vaša pretpostavljena izuzetno velika Sunčeva aktivnost u 2012. godini ostala je kao pogrešna prognoza - upravo zato što se o vama i o vašem svetu, u okviru Sunčevog sistema, brinu i moćna Bića koja ne vidite, brinu, da uticaji Sunčevih pega i Sunčeve plazme ne deluju previše uznemirujuće na ljude, svojim remećenjem magnetnog polja Zemlje. Naš zadatak je da ne dopustimo mešanje u vaš život, vas, kao čovečanstva, jer smer dešavanja u životu čovečanstva određujete vi sami.

Fokusirajte se na to da primite na jedan nov način Sunčevu Svetlost - u svom srcu. Sunce vam je najbliže, Biće i zvezda sa najjačim uticajem na vas, te vam ZBLIŽAVANJE sa njim na unutrašnjme planu može najlakše poći za rukom i biti od najveće koristi, jer u svojim vizijama uspostavljanja unutrašnjeg kontakta sa njim možete poći od vrlo jasne slike Sunca, slike koju svakodnevno imate pred sobom. Rad na unutrašnjem kontaktu - koji je mnogo više od pukog gledanja u Sunce ili izlaganja delovanju Sunčevim zrakova. Ti možeš u tom unutrašnjem kontaktu otkriti u Suncu čudesne svetove."

12. Praktične varijante izdizanja svesti u više vibracije - uz boravak u postojećem fizičkom ambijentu

"Nezavisno od toga što se Zemlja uzdiže u sve čistije i više energije, negativne situacije mogu iskrsavati sve češće, zato što masa ljudi odbija da se iznutra usklađuje sa njima, zato što se oni i dalje čvrsto drže starih nazora i načina življenja i ponašanja. Visoke energije će vremenom iznutra vršiti sve jači pritisak na njih, oni koji se sve jače i grčevitije budu opirali njihovim uticajima, koji se sve grčevitije budu opirali promenama, počeće sve vidljivije da "pucaju po šavovima". To "pucanje po šavovima" upravo može da znači proboje negativnih energija i negativnog ponašanja na sve čudnije načine.

U takvoj situaciji oni koji su napredniji - suočavaju se upravo sa velikim iskušenjima, i u tom smislu što se njihovo strpljenje i trpeljivost moraju pojačati do maksimuma, i u tom smislu što oni moraju razvijati svoje dopunske lične strategije stabilnosti i snage.

Očišćujuće energije pomažu da se ukloni opterećujući astralni i mentalni balast planete, ili, kao minimum, da se ublaži polje njegovog delovanja, to znači i odstranjivanje negativnosti, blokada i zastarelih stereotipa, da bi mogle da ovladaju nove ideje i dostignuća. Dok dominiraju oni koji se celom tom procesu opiru - Zemlja će još uvek biti teško mesto za one koji su već počeli da se prepuštaju tom procesu, ili koji su u njega uveliko zašli.

Uopšte, kako se u praksi suočavati sa disonantnim energijama, sa energetskom "šljakom" i blokadama? Sa svime što izaziva osećaj težine, neprijatne asocijacije, uznemirenost i bol. Sada i ubuduće će biti lakše u vezi sa tim, zato što vas Zemlja prenosi u svetlija energetska polja. Te energije imaju očišćujuća svojstva, pozitivnu fluidnost, šire vašu percepciju, obogaćuju novim idejama, bude na aktivno dejstvo. Da, na te energije se treba fokusirati, kroz svoju unutrašnjost, dopustiti da one najpre uđu u polje vaše svesti, da bi uopšte mogle da deluju, neće one delovati nezavisno od vašeg fokusa, ali - taj izvor velike pomoći postoji i stoji svakome na raspolaganju.

Podižući sebe i svoju svest, kroz svoju svest, u polje visokih energija, vi postajete sve nedostupniji za disonantne energije, jer je u polju visokih energija lakše sačuvati ravnotežu i spokojstvo duše. Za izdizanje u ta stanja svesti, preko kojih se priključujete na osvežujuće, zaštićujuće i isceljujuće visoke energije - koristite sva stredstva i sve načine za koje ste čuli ili o njima čitali: meditacija, slušanje prijatne, relaksirajuće muzike, umetnost, stvaralaštvo, maštajte, pevajte, volite, otvarajući svoja srca Svetlosti. SVE SU TO NAJJEDNOSTAVNIJE VARIJANTE PREMEŠTANJA SVESTI U VIŠE SFERE, a polje u kojem vam je fokus svesti - ne može, a da ne "siđe" i na vaše telo, pa i na okolnosti oko vas, stvarajući malo zaštitno polje oko vas. To vaše polje može postojati i kontaktirati sa poljima niskih energija oko vas, ostajući, i pored toga, nedostupno za njihove negativne uticaje, SVE DOK STE VI U STANJU DA SAČUVATE RAVNOTEŽU. To je put ličnog duhovnog Majstorstva, kojim možete ovladati, kojim su neki od vas već ovladali."



13. Nove energije kojima je izložena Zemlja - dozvoljavaju vam, ne samo da izbegnete, da postanete vešti u izbegavanju bolnih iskustava, već i više - da upravljate svojom sudbinom, sa najviše tačke gledišta

"Od strane onih koji se okreću molitvama kao osloncu u teškim dešavanjima - često se mogu čuti molbe, čak se može reći i - vapaji, za pomoć u suočavanju sa bolovima duše i sa gročinom koje muke stvaraju. Toliko je lako osetiti negativnost u dualnom materijalnom svetu Zemlje, planete, na kojoj prolaze obuku duše iz najrazličitijih uglova Svemira. Mnoge duše su nekada dolazile ovde, upravo zato da bi stekle takva negativna iskustva.

Ali, situacija se promenila, negativna iskustva postaju neprihvatljiva i za Zemlju, i za Čovečanstvo; neprihvatljiva u tom smislu što prestaju da budu buduća perspektiva života na Zemlji. Ako su duše iz raznih uglova Svemira nekada dolazile da ovde steknu negativna iskustva - ubuduće to više neće činiti, jer će se vremenom Zemlja očistiti od negativnih uticaja, dakle, neće više biti mesto za sticanje negativnih iskustava.

Do sada je princip bio - da je svako iskustvo dobro, dakle, i negativno, teško, bolno. Od ovih vremena taj princip prestaje da važi (naravno, još ste u mešovitom prelaznom vremenu, pa ovu smenu principa i ne možete jasno da uočite), stupa na scenu princip po kojem svako bira svoja iskustva: više niko nikoga ne može da natera da se spušta u energije haosa i bola, ukoliko to nije njegova slobodna volja. Vaša kosmička odgovornost, koja sazreva, dozvoliće vam da se sasvim izbavite od negativnosti i od situacija u kojima ste bili nesrećni.

Kako živeti u ovom prelaznom vremenu, dok ste usred energija najrazličitijih kvaliteta? Živeti smireno, u ravnoteži, uz usmerenost pažnje i svesti na uzvišene energije i uzvišene sadržaje (u vezi sa čim smo vam već dali konkretna uputstva). Vi imate pravo na lične nazore i lične izbore: sadašnje energije, nove energije kojima je izložena Zemlja, dozvoljavaju vam, ne samo da izbegnete, da postanete vešti u izbegavanju bolnih iskustava, već i više - DA UPRAVLJATE SVOJOM SUDBINOM, SA NAJVIŠE TAČKE GLEDIŠTA. Da upravljate svojom sudubinom sa najviše tačke gledišta znači - ne upravljanje sudbinom sa stanovišta ega i njegovih neutaživih želja, već sa stanovišta najveće duhovne koristi i za vas, i za druge, sa kojima ste povezani.

U vremenu mešovitih energija, kada nove energije još nisu ostvarile svoju predominaciju, za vas, koji ste svojim težnjama i svojim trudom već izdigli svest na makar malo viši nivo - živeti i istrajavati na svom duhovnom putu usred takvih raznolikih energija PRAVO JE MAJSTORSTVO! Da, još će vam se, usled toga, dešavati greške i nesreće, ali - to ne sme da vas značajnije potresa, morate se uvek nakon takvih udaraca podizati i kretati dalje, napred!

Karma, to nije sputavajuće trčanje u istom krugu nametnutih dešavanja; rešenja problema za vas, koji ste na duhovnom putu, dešavaće se sada mnogo aktivnije. To vam daje mogućnost bržeg napredovanja, UKOLIKO STE SPOSOBNI DA IZBEGNETE ZAMKE TEŠKIH ENERGIJA, KOJE VAM MOGU NABACIVATI OSEĆAJ KRIVICE, ILI VAM NEPODNOŠLJIVOM TEŽINOM NALEGATI NA DUŠU.

Nastojte da primenjujete preporuke za sticanje i održavanje ravnoteže i za držanje fokusa na višim vrednostima, koje smo vam dali, i koje možete naći i na drugim mestima, nastojte da živite lako i srećno, stvarajući po lepoti i raznovrsnosti neponovljivi svet!

Kao mladica, koja je izrasla iz Semena, koja teži ka Nebu, čvrsto se ukorenivši u Zemlji - tako zamislite da i vi težite duhovnom svetu, čvrsto nogama stojeći na Zemlji, razvijajući se i ostvarujući svoje zamisli i svoje snove o boljem svetu i o svom boljem životu.

Vaše duhovno cvetanje je direktno povezano sa slobodom. Tamo, gde nema slobode, nema ni cvetanja. Čovekov stvaralački potencijal je ograničen, ukoliko on nije slobodan. Sloboda je znak zrele svesti, koja nije opterećena spoljašnjim svetom i njegovim stegama, mada, naravno, i spoljašnji svet ima svoju ulogu u svemu tome. Tako ponovo, iz drugog ugla, dolazimo do unutrašnje perspektive, u kojoj se pronalazi, uzgaja i osvaja sloboda, koja se tek nakon toga može preliti u spoljašnje životne okolnosti.

Spomenuli smo nove energije koje su odnedavno počele da oblivaju Zemlju. Da u vezi sa tim razjasnimo neke najave i očekivanja, koji su vam u nekim porukama dati.

Zemlja je - jedna! I nema druge takve. I neće je ni biti. Nema nikakvih kopija. I neće ih ni biti. Vi ste živeli, živite i živećete na ovoj planeti zajedno, zato što je to izbor vaše slobodne volje. Nikavog deljenja i 'preseljavanja' nekuda, na nekakve Zemljine duplikate - ne razmatra se i ne planira se.

Zemlja vas unosi u blagodatno polje energije, i sva vaša iskustva biće izmenjena saobrazno tim visokim energijama. Proces promena percepcije, mišljenja i stanja svesti - dešavaće se najjasnije kod onih koji su otvoreni za promene i za drugačija iskustva, ali, talas promena zapljusnuće i sve druge, s tim što će se oni, na osnovu svojih unutrašnjih otpora, suočavati sa nekim svojim drugačijim scenarijima. Taj proces promena je prirodan i postepen, i kolektivno će trajati ne samo u toku jednog pokoljenja. Naravno, kao što smo već rekli - oni koji se na opisani način individualno fokusiraju i trude, imaće svoje individualne promene ubrzanije, u mnogo kraćem roku.

Iskoristite mogućnosti i potencijale koji vam stoje na raspolaganju, i koji, zahvaljujući vama, mogu da se ostvare u ovom svetu. Zasađujte Seme novih ideja u blagodatno zemljište i štedro ih oplođujte svojom Ljubavlju i Verom! OSLOBAĐAJTE SE ZASTARELIH PREDSTAVA I LAŽNIH TEORIJA, i dozvolite novom, čudesnom Vrtu Života da se rascveta na našoj-vašoj lepotici Zemlji!"




"Da ne stojite jednom nogom čvrsto u materiji: vi biste lako mogli, kada se koncentrišete na nas - da osetite naše energije, da se svojom svešću nađete u našem energetskom polju. U suštini, svi mi smo objedinjeni u jednom velikom energetskom polju.

* * *

Nažalost, kod vas, na Zemlji, ta naša, i uopšte, energije viših dimenzija, samo su vam delimično dostupne. Drugom, međudimenzionalnom nogom vi povremeno, delimično nastojite da iskusite međudimenzionalnu perspektivu. Ali, dualnost vašeg sveta lako vas pokoleba, baca vas sa jedne strane na drugu.

Da, vi biste mogli da osetite naše energije, u čijem polju bi vam bilo prijatno, koje bi vas uzvisivale. Ali, vi ste u vašem životnom okruženju podvrgnuti i delovanju drugih energija.

* * *

Bavite se samočišćenjem, pa ste možda nezadovoljni procesom kojem kao da nema kraja. Zaboravljate da ste u svetu dualnosti, još uvek. Jednom svojom nogom, jednim svojim delom, vi se nalazite na kvantnom nivou, na kojem prolazite kroz proces čišćenja.

Ali, potom vi stupate na svoju trećedenzitetsku nogu i DOBIJATE SLEDEĆU EMOCIONALNU ILI ENERGETSKU INFEKCIJU u svom trećedenzitetskom svetu.

* * *

Ako se smireno udubite u sebe - tu ćete naći "stvari" koje ste već preradili i otpustili od sebe. Ali koje vam iznova dolaze, na osnovu kontakata sa drugima. Kada ste u polju drugih ljudi, sa kojima delite njihove brige i probleme, na osnovu toga što ste povezani ne samo mentalno, već i emocionalno, vaš solarni pleksus ne može, a da ne reguje, iako i niste sasvim svestni toga. JER SE NALAZITE U UZAJAMNOJ RAZMENI ENERGIJA NA OSNOVU ZBLIŽENIH POLJA. To vas, naravno, napreže, iako ste svoj proces ličnog čišćenja već izvodili. POMISLITE LI DA STE SVI MEĐUSOBNO POVEZANI?

* * *

I tako je uvek bilo. ŠTO SE VIŠE ČISTITE, TO VIŠE PRIVLAČITE DRUGE "TEME" DUALNOSTI (teške energije ljudi sa kojima dolazite u kontakt). To je kolektivni trud koji vi ne vidite, u kojem učestvujete, iako to niste sada svesno izabrali i niste samog procesa svesni.

* * *

URAVNOTEŽENJE MOŽE DA PROIZAĐE TEK KADA ZARONITE DUBOKO U SEBE. Kada sagledavate svoje međudimenzionalno jezgro, ili kada mu dozvoljavate da se sve više sjedinjuje sa vama - vi se isceljujete.

Takođe, kada svoju pažnju okrećete ka uzvišenijim, u odnosu na realnost koja vas okružuje, sadržajima, prijatnoj muzici, vizijama ciljeva kojima težite, duhovnim idejama, umetnosti, itd."

* * *


Komplikovano je da shvatite, ali - i vi ste Veliki Stvaraoci. U suštini, vi se ne razlikujete od onih Visokih Bića, koja su stvorila Program Zemlje i svega što se dešava i živi na njoj.

Ali, svako od vas je deo kolektivne Svesti, koja utiče na sve što se dešava na ovoj planeti. Živite jednom nogom u ovom ispoljenom svetu, u svetu Iluzije, i vi niste slobodni od sputavajućih svojstava onog dela vašeg sveta koji ste vi dodatno kolektivno-civlizacijski kreirali.

* * *

Ako ste vezani za polje kolektivne svesti koje sputava vašu moć - vi tu moć i nemate. Dovoljno je da samo otvorite svoju svest za jednu drugačiju paradigmu - da dozvolite sebi da imate mnogo veću moć od one koju sada percipirate kod sebe, u sebi, dovoljno je samo to, pa da pokrenete proces pretrage: kako da se oslobodite vezanosti i kako da otklonite sve što vas iz životnog okruženja, ali prethodno, naravno, i u vama samima, sputava i ograničava.

To može biti tek početak dugog puta traganja, ali - on se ne može završiti bez rezultata, ukoliko ste dovoljno istrajni.

* * *

Dostojan je uvažavanja onaj ko spozna vladajuću paradigmu i dogme na vašoj planeti, ko ih odbaci i svoju svest otvori za izučavanje novih mogućnosti, novih svetova i novih dimenzija.

* * *

Sa druge strane Zavese, sa naše strane, deluje međudimenzionalna koncepcija, a to znači da istovremeno proizilazi sve što se u vašoj percepciji u razdvojenim segmentima niže u vremenskom i uzročno-posledičnom poretku.

* * *

Vaša želja da izađete van, zato što je poznato (!) da vas zatvoren prostor sputava, želja da se bavite sportom... Neko je nezadovoljan svojim telom, pa se odlučuje na dijetu...
Niko od nas ne želi da vas odvraća od takvih razmišljanja i takvih namera. SAMO ŽELIMO DA VAM UKAŽEMO NA JEDNU DRUGAČIJU TAČKU GLEDIŠTA.

Linija vremena na kojoj ste inkarnirani je osobita, možda vam je makar donekle to jasno ili bar slutite. Zemlja i ljudi se nalaze u velikim promenama, izlazeći na novi nivo postojanja. A to znači, između ostalog, da mnoge rasprave, teorije i preporuke, koje se odnose na ličnu higijenu, na ishranu, i tako dalje - više ne važe. TO SU STARE KONCEPCIJE! Pomislite, da svako od vas, KO SE VEĆ PRIKLJUČIO NA PREOBRAŽAJNE PROCESE, ne misli i ne živi više po do sada važećim zemaljskim merilima normalno.

Da biste se lakše snašli u svemu ovome - nastojte što više možete da osluškujete pretihi, suptilni glas vašeg unutrašnjeg vođstva ili vaše duhovno čulo. Oni će vas celishodno uvesti u novu eru života.

Na primer, po tim starim predstavama: dolazi proleće, po ustaljenom mišljenju - sada vam je prioritet sveža hrana, sveže povrće... Takva hrana vam je, svakako, potrebna, ali, možda vam je, baš naprotiv, potrebnija jača hrana, možda neki od vas OSEĆAJU da im je potrebna masna hrana. Rekacija na ovo može biti u vidu samouverenog odbacivanja ovakvog stava: pa, duhovni čovek ne jede meso!

Rekosmo: sada se mnogo toga izmenilo. ODBACITE SVA STARA PRAVILA I UPUTSTVA, IZMEĐU OSTALOG I O TOME KAKO TREBA JESTI I ŽIVETI.

Sledite, sledeći svoje unutrašnje vođstvo, potrebe svog tela. Da, doći će vreme kada ćete sasvim odbaciti životinjsku hranu, ali, za sada: koristite i nju, uz uvažavanje prema životinjama koje vam pomažu na putu; zahvalite im se i sa dubljim razumevanjem se odnosite prema sebi. Energetsko čišćenje se najpre izvodi u vašoj unutrašnjosti, pa onda stvaranjem zaštite u odnosu na sve teške uticaje okruženja u kojem živite. Tek nakon toga može doći na red preispitivanje uticaja vrste hrane, tj. njenih vibracija. A ne suprotno: energetsko čišćenje se ne započinje sa hranom.

Ili, na primer, ako vam telo, nakon pokušaja, govori da vam trenutno jača fizička aktivnost teško pada - poslušajte ga.

To se odnosi na mnogo toga što sebi po starim pravilima zabranjujete, a što vam se, naravno, na osnovu unutrašnjeg čula, pokaže kao diskutabilna zabrana, kao staro pravilo koje treba tek preispitati."



"Svetlost dolazi samo onom koji joj teži,
prepreke ogromne on će sresti na stazi,
čak još i više što je bliži Svetlosti Sunca"

"3. Deco moja, načuljite uši sada, slušajte
i primite ove reči što dajem ih vama.
4. Prvo ću vam reći o okovima Tame
što lancima vezuju čoveka za prirodu Zemaljsku.
5. Tama i Svetlo, oboje su prirode iste,
drugačije su ali prividno, jer oboje iz jednog
Izvora svega potekoše.
6. Tama jeste Nered i Svetlo jeste Red.
7. Preobražena Tama Svetlost je Svetlosti.
8. Ovo, o deco moja, jeste svrha postojanja vašeg:
Preobražaj Tame u Svetlost.

18. Znaj, o čoveče, da Svetlost je tvoje nasleđe.
19. Znaj da Tama je samo veo.
20. Zapečaćena u srcu tvom Svetlost je večna,
i čeka tren slobode da nadvlada i iskida veo Noći.

62. Snagom svojom ustalasaj Dušu
da iz Tame se oslobodi.
63. Nemilosrdno je moraš uzdrmati
svom snagom svojom
dok najzad se ne oslobodiš.

28. Ja, Tot, večno sam tragao za mudrošću,
pretražujući Tamu i pretražujući Svetlost.

31. Ali ipak, o čoveče, pažljivo slušaj opomenu moju:
Svetlost dolazi samo onom koji joj teži.
32. Težak je put što vodi ka Mudrosti,
težak je put što vodi ka Svetlu.
33. Mnogo ćeš naći kamenja na putu tvom
i mnogo je planina za penjanje ka Svetlosti.
34. Ipak znaj, o čoveče, da onaj što savlada je,
oslobođen biće za Stazu Svetlosti, jer znaj,
o čoveče, na Kraju Svetlost mora da pobedi
i Tama i Noć biće prognani od Svetla.

54. Onaj koji bi išao stazom Gospodara,
osloboditi se mora od okova Tame.
55. Pokoriti mora neoblikovano i bezoblično,
i opsenu straha takođe.
56. Znanje on mora steći o svim Tajnama,
idući stazom što vodi kroz Tamu,
ali uvek pred sobom mora imati Svetlo cilja svog.
57. Prepreke ogromne će sresti na stazi,
još i više što je bliži Svetlosti Sunca.
58. Znaj, o čoveče, Sunce je znak Svetlosti
što sja na kraju puta.
59. Dajem ti Tajne sada da upoznaš Moć Tame,
upoznaj i pokori strah od Noći.
60. Samo znanjem pokoriti možeš,
i jedino znanjem možeš Svetlost dobiti.
61. Dajem ti Znanje sada, Gospodarima znano,
Znanje što pokorava sve strahove mračne.
62. Iskoristi ovu mudrost što dajem ti,
i Gospodar ćeš biti Braći Tame.
71. Najpre pronađi mesto Tamom ograničeno.
72. Postavi krug oko sebe (...)
podigni ruke ka Svemiru mračnom iznad sebe,
zatvori oči svoje i privlači Svetlost.
74. Prizovi Duha Svetlosti iz Beskonačnog,
rečima ovim, i bićeš slobodan..."

(Iz "Knjige kralja Tota")



Znakovi duhovnog buđenja



Često čujemo o duhovnom buđenju, no znamo li što se pod tim misli? Što je to „probuđeno stanje svijesti“ ili kakve su mu karakteristike?

U današnje vrijeme sve više ljudi se duhovno „budi“. Buđenje se može dogoditi naglo, a može se i ušuljati postepeno. Čini se da je jedan od glavnih okidača prestanak truda i borbe, takozvano prepuštanje, predaja. Na primjer, odustajanje od pokušavanja da budemo bolji, pokušaja kontroliranja sebe, drugih ili događaja, pokušaja da se riješimo ega, traženja prosvjetljenja, traženja odgovora, traženja nekog uspjeha ili ispunjenja.

Na neki način, radi se o pomirenju sa životom i sobom, prihvaćanju, prestanku željenja nečega što nije sada i ovdje. To je jedan od životnih paradoksa. Upravo nas odustajanje od potrebe za promjenom – mijenja.

„Prvi mir, koji je najvažniji, je onaj koji dolazi u dušu čovjeka kad shvati svoju vezu, svoje jedinstvo s univerzumom i svim njegovim moćima, i kad shvati da se u središtu univerzuma nalazi Veliki Duh i da je to središte svugdje, da se nalazi u svakom od nas.“ ~Crni Los, Oglala Sioux

Kada dođemo u probuđeno stanje, pravi život tek počinje. Zato se ono i zove „buđenje“. Vidimo život s jedne potpuno drugačije razine, mogli bismo reći stvarnije i ljepše. To viđenje nam pomaže proći sve što prolazimo u životu, a kroz što upoznajemo svijet, prirodu života i sami sebe. Sve više otkrivamo sebe kao vječno biće s neograničenim potencijalima, a život kao nevjerojatno uzbudljivu i zanimljivu avanturu. Samim tim postajemo hrabriji i imamo više inspiracije i resursa za pomaganje drugima i stvaranje ljepšeg svijeta.

Slijede neki od glavnih znakova buđenja:

Prestaje potraga. Osjećate da ste pronašli ono što ste, svjesno ili nesvjesno, cijeli život tražili ili osjećali da vam nedostaje. Pronašli ste da je to već sada u vama.

To vam daje osjećaj mira i zadovoljstva. Živite u sada i ovdje, jer više nigdje ne trebate stići, ništa doseći, ništa postići, jer – već ste stigli, već jeste tu gdje trebate biti, već imate sve što će vam ikada trebati.

Potrebe se smanjuju, strahovi se smanjuju. Osjećate se slobodno jer vidite da vaša sreća ne ovisi o ničem vanjskom... ne o novcu, poslu, obitelji, prijateljima, zdravlju, okolnostima... pronašli ste sreću, mir i ljubav unutar sebe i uvidjeli da su uvijek tu, bez obzira što se događalo.

Prepoznajete kako funkcionira ljudski um, način na koji se „veže“ i projicira unutarnja stanja i vjerovanja na vanjske situacije, osobe, stvari... kako stvara iluziju stvarnosti koju onda živite kao svoju stvarnost. Prepoznajete njegovu igru i niste više identificirani s njom, možete vidjeti „iza“ te prividne stvarnosti.

Vidite da je izvor svega što osjećate i doživljavate unutar vas, prestajete okrivljavati bilo što i bilo koga drugoga za to što osjećate i doživljavate.

Vidite da je sve upravo onako kako treba biti. Nema grešaka u svemiru.

Živite više u sadašnjem trenutku. Ne žalite za prošlošću i ne bojite se budućnosti. Ne čekate da prođe ovo ili ono kako biste napokon mogli živjeti ili činiti nešto što vam je važno.

Ne osuđujete ni sebe ni druge, ni ljude ni djela. Prihvaćate život onakav kakav jest, stvari onako kako dolaze.

Samim tim, nemate potrebu mijenjati svijet, mijenjati sebe ili druge. Možete biti aktivni u mijenjanju svijeta, ali vaša akcija dolazi od inspiracije i ljubavi, a ne iz straha i potrebe.

Ne odlučujete iz uma, nego slušate osjećaj. Iz trenutka u trenutak osjećaj vas vodi u akcije koje su vaš posao. To je put srca, put vaše duše. Ne živite po šabloni koja vam je nametana kroz društvene norme, već živite svoj vlastiti život.

Vaše djelovanje je lako i bez napora, jer radite samo ono za što imate inspiraciju. Više se ne prisiljavate na ništa, jer znate da je upravo vaša inspiracija poruka vašeg unutarnjeg vodstva. Tako ostajete na svom najuzvišenijem putu i tako ste „usklađeni sa životom“.

Ne osuđujete svoj ego, svoje mane, ne borite se protiv njega, već ga prihvaćate kao normalan dio života u fizičkom tijelu.
Nemate potrebu da postanete savršeni i riješite se ega jer znate da ste već sada savršeni u svom nesavršenstvu, jer ste, jednostavno, ljudsko biće – ništa bolji niti lošiji od bilo koga drugoga.

Kako svoj ego i sve dijelove sebe sve dublje prihvaćate, tako se unutarnja transformacija događa sama od sebe i ego obrasci, psihički obrasci, se vremenom čiste bez puno truda s vaše strane. Život vam donosi situacije, prilike, učitelje koji vam u tome savršeno asistiraju.

Sve što vam se događa pratite više kao promatrač, bez potrebe za kontrolom. Doživljavate stvari svjesno i nepristrano, bez „uzimanja strane“ ili označavanja nečega kao „dobrog“ ili „lošeg“. To ne znači da ste distancirani i da vas nije briga, upravo suprotno, tada djelujete iz mjesta bezuvjetne ljubavi i suosjećanja, jer niste izgubljeni u emocijama i osobnoj nesigurnosti i osuđivanju.

Ne „trčite“ za lijepim osjećajima i lagodnim stanjima. Život vam, kao i svima drugima, donosi i lakše i teže trenutke, a vi ih prihvaćate i znate da svaka situacija i svako stanje kroz koje prolazite nose u sebi dar.

Potreba za kontrolom sve više nestaje, a zamjenjuje ju povjerenje u životnu inteligenciju... u savršenstvo i sklad sveukupnog postojanja. Vidite sklad i smisao u svemu, a kad ne vidite imate povjerenja da ćete uvidjeti to što trebate uvidjeti upravo kada dođe vrijeme za to.

Osjećate se ispunjeno i povezano sa sobom, s drugima i s cijelim svemirom. Osjećate da pripadate, da ste „kući“.

S obzirom da ste u sebi pronašli sigurnost i ljubav, puno više i lakše dajete od sebe drugima, bez ikakvih povratnih očekivanja od njih. Dajete im slobodu da budu to što jesu.

Ne vežete se za nikakve koncepte, ideje i vjerovanja. Prepoznajete da vas svako vjerovanje u stvari ograničava. Učite živjeti u sferi nepoznatog. Osjećate skromnost prema misteriji života i znate da, na neki način, ništa ne znate.
Kreativnost se pojačava, kao i motivacija, inspiracija, intuicija i povezanost s unutarnjom mudrošću.

U ovakva stanja možemo ulaziti i izlaziti, a kada jednom dovoljno duboko „uđemo“ i probudimo se, više ništa nije isto. Ili, da ponovim riječi mnogih, „Sve je isto, a sve je drugačije“.


Romana Đekić, konzultantica svjesnog življenja, mentorica Tri principa

Seminari i konzultacije svjesnog življenja na bazi Tri principa http://www.romanadekic.com/seminari.php






Jezik - mišljenje - svijest




Vežbe sa proširivanjem fokusa

Rast svesti mora da znači i promene u našem mišljenju.

Ne samo u smislu PROMENE STAVOVA, što se podrazumeva.

Nego i u smislu promene U OKVIRU SAMOG NAŠEG INSTRUMENTA, MIŠLJENJA KAO NAŠEG INSTRUMENTA.

Šira, proširenija svest treba da znači i širinu u mišljenju, sagledavanju.

Ne u smislu šireg repertoara ideja. To je stvar intelekta. Već u smislu SPOSOBNOSTI DA MISAO ODJEDNOM MOŽE DA OBUHVATI VEĆI BROJ IDEJA.

To je kao proširivanje kapaciteta mišljenja.

Možemo ovde napraviti paralelu, samo radi poređenja, između konvergentnog i divergetntnog mišljenja. Konvergentno: kao viđenje, pronalaženje, jednog jedinog odgovora na neko pitanje, divergentno: kao pronalaženje većeg broja mogućih odgovora, mogućih rešenja. Divergentno mišljenje je osnova kreativnosti.

U 3D imamo spontano sužavanje fokusa, na izolovane tačke: izolovane ideje, izolovane osobe, izolovane predmete. Tako nam je podešena percepcija.

U višim denzitetima su spontani sveobuhvatnije doživljavanje i mišljenje.

Što je i logično, kao logično proizilazi iz sveopšte povezanosti svega što postoji, i u jednoj ravni, i različitih ravni u hijerarhiji (viših i nižih).

Sužavanje fokusa je kao viđenje u mraku, sa osvetljavanjem baterijskom lampom.

Proširivanje fokusa: kao viđenje pri dnevnoj svetlosti - odjednom kao da su svi objekti prisutni oko nas. Bili su oni, ti isti objekti, prisutni oko nas i noću, ali nas je baterijska lampa upućivala samo na pojedinačne. Mi smo baterijsku lampu selili sa jednog objekta na drugi, ali - nikako nismo mogli da odjednom osvetlimo njome sve objekte ukrug oko sebe.

Proširivanje fokusa je nešto što prozilazi spontano iz širenja svesti. Kao deo proširivanja mišljenja.

Ali je i nešto što se može vežbati. Ima potrebu da ga vežba, može da ga vežba, onaj ko oseća u sebi pomeranja granica u svesti i u mišljenju.

To se najlaše može pokazati na percepciji, ali je isto i sa mišljenjem.

Dok ovo pišem, ili dok ovo neko, eventualno, čita: sa suženim fokusom on vidi samo ovde zapisane reči, ideje...

A u sveobuhvatnom viđenju (percepciji): istovremeno - možda blizu njega neka ptica peva, čuje se neko brujanje, glasovi ljudi, istovremeno su u njegovom vidnom polju mnoštvo drugih objekata, ne samo kompjuter, monitor i reči na njemu.

Širenje fokusa sa idejama i mišljenjem: možemo uzeti, sa suženim fokusom, kako rast svesti zavisi od upražnjavanja duhovnih tehnika. Možda nam je tu i tamo još ponešto u fokusu, ali - imamo kao ključno: našu neku izabranu duhovnu praksu.

Sa širenjem foskusa, u vezi sa duhovnim rastom, paralelno imamo u vidu, u svom shvatanju duhovnog rasta: psihološke probleme - odnose sa svim ljudima koje poznajemo - momenat karme (neko može da ima i taj koncept) - ideje iz duhovih dela i značaj njihovog čitanja - vizualizaciju i afirmacije - stapanje u Svejedinstvo, itd.

Da li ćemo, kao sa baterijskom lampom, da se selimo sa jednog od nabrojanih faktora na drugi, ILI ĆEMO U VEŽBI POKUŠATI DA IH SVE ODJEDNOM IMAMO U SVOM UNUTRAŠNJEM (IDEJNOM) VIDNOM POLJU?

Eto nam vežbe.

A jezik?

On je fizički vezan za sukcesivnost: za nizanje reči, pri čemu nizanje reči formira ili iskazuje ideje.

Tek kada bismo, ili - kada budemo mogli da jedni drugima prenosimo vizije, telepatski, onda ćemo imati i istovremeno prenošenje cele slike, sa svim njenim objektima, ili - celog kruga ideja odjednom.

Sve ovo ne znači da je sužavanje fokusa loše. Naprotiv! Ono može, u mišljenju, da znači usredsređivanje energije na jednu tačku, kojom se trenutno bavimo. Kao što sočivo sabira Sunčevu svetlost u jednu tačku, vrlo visoke temperature.

Međutim, proširivanje svesti i mišljenja podrazumeva i drugu stranu procesa, na koju nam se obično ne obraća pažnja, ni u duhovnim, ni u psihološkim delima: širenje fokusa, ali sasvim praktično, U SMISLU VEŽBANJA NAŠEG MIŠLJENJA.

TO VEŽBANJE SE NE IZVODI KROZ ZAPISE, KROZ ZAPISIVANJE IDEJA. Već je objašnjeno zašto: reči sukcesivno formiraju sliku, deo po deo. Mi možemo to da vežbamo na primeru slike, na primer nekog ambijenta: da zamislimo više objekata u njemu odjednom. Odnosno, oni koji se bave vizualizacijom, kao metodom uticaja na sudbinske tokove, takođe mogu ovu vežbu ili princip da primene: obuhvatajući ceo spektar svojih ciljeva u jednoj jedinstvenoj slici.

A TA SLIKA SVAKAKO JESTE JEDINSTVENA, JER SMO MI, NAŠA SVEST ILI NAŠA MISAO - NJEN CENTAR.

Proširivanje fokusa možemo pokušati da primenimo u još jednom slučaju: kod suočavanja sa bolovima, problemima, mukama...

ZNAMO DA NAM SE TADA FOKUS SPONTANO SUŽAVA SAMO NA JEDNU JEDINU TAČKU: BOL, PROBLEM, MUKU. Što su energije koje oni sadrže jače, to nam jače, silovitije upijaju svu pažnju. ŠTO NAM POTPUNIJE UPIJAJU SVOJU PAŽNJU - TO SMO VIŠE NJIHOVI ZAROBLJENICI, TO NAM JE TEŽE.

Onda kada možemo, kada nam bude moglo da pođe za rukom, od siline samih tih energija, možemo da pokušamo tada da proširujemo fokus: najlakše je - na zvuke i objekte oko nas, možemo, naravno, i na veći broj ideja, i koje su povezane sa samim eventualnim problemom, i koje nemaju veze sa njim, a padnu nam na pamet kao nešto lepo, ŠTO OKO NAS ILI U SVETU POSTOJI PARALELNO SA TIM NAŠIM PROBLEMOM.



Napisao: Ova e-mail adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili JavaScript





Umesto sistema i teorija - sentence i kraći zapisi




Napisao: Ova e-mail adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili JavaScript


Pre daljih objašnjenja vezanih za ovde izlaganu fomulu Ravnoteže, jedan tekst, donekle kao mala digresija, a kao nužni uvodni deo o samom stilu, o promenama u stilu daljeg izlaganja.

Način našeg izražavanja svakako je posledica našeg načina razmišljanja, posledica tipa funkcionisanja našeg mišljenja, njegovih dometa, prvenstveno dubine i sveobuhvatnosti koje smo sposobni da dosegnemo, što je povezano sa "volumenom" naše svesti, a sve to je prožeto našom osobenom logikom.

Te, kauzalno, promene u stilu treba da odražavaju i promene u funkcionisanju našeg mišljenja, ili promene u našoj percepciji funkcionisanja našeg mišljenja.

* * *

Već smo imali u ovoj kolumni jedan manji osvrt na probleme sa mišljenjem i spoznavanjem u okviru sistema ili u okviru celovite teorije. Uobičajeno nam je i normalno (da uzmemo da nam je to jedan stereotip Starog sveta, koji treba da se menja) da se ideje izlažu u okviru sistema ili teorija, da takav "ambijent" idejama obezbeđuje sređenost, "spakovanost" koje su nam podrazumevani uzori, i za onoga ko ih izlaže, i za onoga ko ih čita.

* * *

Međutim, ako se malo, dovoljno je samo malo dublje da zamislimo nad tim fenomenom Starog sveta, pa da uočimo nedostatnost takvog "ideala": sistem ideja ili celovitu teoriju moguće je kreirati u situaciji u kojoj onaj ko ih kreira, nakon samog kreiranja sistema ili teorije - STANE U SVOJIM SPOZNAJAMA U VEZI SA ONIM ŠTO JE U NJIMA IZLOŽIO. AKO ON NASTAVI DA I DALJE TRAGA, DA PREISPITUJE, DA PRODUBLJUJE REDOM SVE ONO ŠTO JE DAO U SISTEMU ILI U TEORIJI - SISTEM ILI TEORIJA ĆE MORATI DA POČNU DA SE URUŠAVAJU. Možda samo tu i tamo u ponekim segmentima, ali, svejedno, i ako se samo poneki segmenti u teoriji ili sistemu menjaju - teorija ili sistem ne mogu da opstanu celoviti kao što su bili.

* * *

Sistem znanja ili celovita teorija vezani su za ILUZIJU o mogućnosti okamenjivanja znanja.

A naše mišljenje i spoznavanje ne funkcionišu na taj način. Svako to može lako da uoči kod sebe, na svom mikro-spoznajnom planu. Naravno, ukoliko imamo stalni misaoni napor stalnih novih spoznaja, stalnog produbljivanja onoga što imamo kao svoje ideje, stavove, znanje.

U tom slučaju ćemo primetiti cikličnost i spiralnost: spontano vraćanje redom spektru tema ili oblasti koji su uopšte u fokusu naših interesovanja, ali na sve višim i višim spoznajnim nivoima, sa stalnim produbljivanjem i proširivanjem onoga što smo imali kao stav ili ideju u nekom prethodnom prolasku kroz zonu istih tema ili oblasti, a u našem kružno-cikličnom spoznajnom izdizanju.

* * *

Kako da onda međusobno komuniciramo, da jedni drugima prenosimo svoja iskustva i ideje, ako shvatimo da su nam sistem i teorija pogrešne, okamenjene forme za tako nešto?

Nismo slučajno kroz istoriju, ne samo duhovnosti (sutre, Kofucije, itd.), imali formu - SENTENCI, mudrih izreka, ili formu kraćih zapisa (kraće zapise kao formu imamo dobro primenjene u "Znakovima pored puta", I. Andrića), kao nizanje međusobno nezavisnih, autonomnih ideja, nazora, objašnjenja, sagledavanja, preporuka...

Sentence i kraći zapisi jesu u našim predstavama vezani za jezgrovitost u iskazu, kao i za nekakvu osobitu igru duha, kroz "sabijanje" značenja. Ti kvaliteti sentenci i kraćih zapisa nam svakako ne smetaju (naprotiv!), ali, uočimo ovde onaj kvalitet koji je na putu rešavanja problema "pakovanja" ideja u sisteme i teorije: njihova dozvoljena međusobna tematska nepovezanost, autonomnost.

Što ne treba mešati sa nekonzistentnošću i nedoslednošću, u tom smislu da se u jednoj sentenci ili zapisu daje jedan stav, a u nekoj od sledećih - sasvim suprotan stav. Odnosno, to može biti povremeni izuzetak, ne pravilo. Povremeni izuzetak - u kojem smislu?

* * *

Na ovaj način, nevezan ograničenjima sistema ili teorija - onaj ko izlaže svoje ideje može da se vraća već iskazanim idejama, onako kako ga unutrašnji spoznajni procesi i misaoni tokovi navode, ali, svakako, on ih neće doslovno samo ponavljati, već, u skladu sa idejnim i misaonim napredovanjem, u skladu sa cikličnim sopstvenim spoznajnim rastom - dodavaće nove nijanse već datoj ideji, a možda u nekoj fazi dođe i do njenog odbacivanja, ali - sve se to dešava u sklopu jednog spoznajnog-misaonog samoprevazilaženja i rasta, što znači da se sve to može dešavati u okviru sveobuhvatnije konzistentnosti celog njegovog misaonog repertoara ili njegovog jedinstvenog unutrašnjeg misaonog ambijenta.

* * *

Kako da se onaj ko čita snađe sa autonomnim idejama?

Zamislimo mnoštvo elemenata koji se mogu međusobno uklapati tako da daju takoreći neograničeno mnoštvo različitih figura. (Postoji nekakav sličan tip kreativnih igračaka.)

Svaka pojedinačna ideja (stav, mišljenje, objašnjenje, itd.) se može UZGLOBLJAVATI, u smislu međusobnog povezivanja, sa mnoštvom drugih ideja, gradeći tako određenu "figuru", celinu. U slučaju ideja - gradeći jedan PRIVREMENI sistem ili teoriju.

* * *

Dakle, mala korekcija: možemo mi pakovati ideje u PRIVREMENE sisteme ili teorije. ZA SEBE! Prethodno se govorilo o grešci u stavu da se TRAJNO ideje mogu pakovati u sisteme i teorije. Da je to greška možemo videti i po tome što svakako nema starijih teorija ili sistema znanja koji su se do danas održali onakvi kakvi su bili nekada dati. I TOME ĆE BITI PODVRGNUT SVAKI AKTUELNI SISTEM ILI TEORIJA.

Dakle, ovde razlučujemo: našu spontanu težnju da ideje sa kojima se upoznajemo povezujemo u jedan PRIVREMENI sistem ili PRIVREMENU svoju teoriju. Kao celinu. Koja će nam biti naš pogled na svet, iz koje će proizilaziti naši delatni principi, itd.

PRIVREMENOST našeg sistema ili teorije znači da su oni podložni stalnom procesu promena. ALI TAJ PROCES, TAJ ŽIVI PROCES DEŠAVA SE NEPREKIDNO U NAMA, U NAŠEM UMU, U NAŠOJ SVESTI. TOM PROCESU NE MOŽE BITI PODVRGNUT NIJEDAN SISTEM ILI TEORIJA KOJI SE "OKAMENE" U VIDU ŠTAMPANOG TEKSTA ILI KNJIGE.

Zato mi i ne možemo da upijemo neki tuđ okamenjeni sistem ideja, i da ga se doživotno držimo. Naravno, ukoliko smo stalno otvoreni za spoznajno napredovanje. Ukoliko nismo, moguće je da na doživotni rok u sebi konzerviramo tuđ sistem ideja.

* * *

Dakle, mi možemo da od raznih elemenata gradimo svoju "figuru", svoju teoriju ili sistem ideja, ali kao PRIVREMENE, kao podložne živom procesu promena.

Što znači - nama nisu potrebne tuđe teorije i sistemi ideja, već - ELEMENTI za sklapanje naše sopstvene teorije ili sistema ideja.

I tu je dublja mudrost mudrih izreka i kraćih zapisa, kao samostalnih idejnih jedinica: "EVO VAM ELEMENATA, PA VI SKLAPAJTE SVOJU TEORIJU!"

* * *

U još jednom smislu to je utemeljeno u funkcionisanju našeg mišljenja.

Uzmimo da se ideje međusobno povezuju, gradeći prostornu (ne dvodimenzionalnu) mrežu, a to najverovatnije i nije samo puka metafora. Odnosno, pojam fraktala bi ovde bio možda najadekvatniji. Oba naziva, i holografsko, i fraktalno mišljenje, imaju svoju utemeljenost, ali - prethodno treba malo više tim veštinama da ovladamo, da bi nam bilo jasnije o čemu se radi. Ovde smo možda na nekakvim (pra)počecima.

To povezivanje je svakako po principu VALENCI, kao ZNAČENJSKIH SPONA, značenjskih potencijala. Spomenuto je to negde napred, u osvrtu - nadomak holografskog mišljenja. Te valence možemo označiti i kao asocijacije, jer svaka omogućava dalje grananje ili dalje idejno tkanje.

* * *

Uzmimo mrežu međuljudskih odnosa, a najpristupačnije predstavljenu kroz mrežu na tzv. fejsbuku. Jedna osoba, kao simbol za jedan pojam (ideju) ima svoj krug "prijatelja" (pojmova, ideja), sa kojima je povezana, i svaki od njenih "prijatelja" je jedna njena VALENCA.

Svaki od njenih "prijatelja" ima svoj posebni krug "prijatelja", i tako, maltene u nedogled.

A isto je i sa bilo kojim, najobičnijim pojmom, koji uzmemo u razmatranje.

* * *

SVE NAŠE IDEJE SE PO ISTOM PRINCIPU VALENCI MEĐUSOBNO POVEZUJU, UMREŽUJU U BESKRAJNO TKANJE IDEJA.

DAKLE, VIDIMO I SA OVOG STANOVIŠTA DA JE TEŠKO FORMIRATI SISTEM IDEJA ILI CELOVITU TEORIJU (koji imaju nekakvu imlicitnu težnju da budu konačni, "večni"), kada se asocijativni nizovi i spletovi nižu i van svakog sistema ili van svake teorije?

Zato i jeste rešenje u sentencama, u kraćim zapisima ili u izlaganju međusobno idejnih jedinica koje mogu biti i međusobno dosta nezavisne (pri čemu nije suština u tome da to obavezno budu "mudre izreke" koje se iskazuju u jednoj rečenici, već - u autonomnosti ideja, pri čemu svakako one mogu međusobno da se povezuju u samom izlaganju, ali bez ambicija da to bude čvrst sistem).

Pa svako da za sebe bira i sklapa svoj privremeni sistem ili teoriju, imajući u vidu njegovu promenljivost ili nestabilnost.

* * *

Naravno, u mreži sveopšte povezanosti svih ideja - mi biramo FOKUS, jedan deo beskrajne mreže kojim se u određenom tekstu ili knjizi, izlaganju, bavimo, nećemo u temi iz kvantne fizike da nižemo ideje iz kulinarstva, ali, svakako je očigledno u kojem smislu se u vezi sa sentencama ili kraćim zapisima radi o jednoj drugačijoj perspektivi, koja nam uslovljava ili dozvoljava i sasvim drugačiji misaoni napor ili spoznajne težnje, kao i formu izlaganja ideja i spoznaja.


Miroslav Prvulović - Bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji







 
Autor: Ova e-mail adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili JavaScript


Bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji: ograničenja i prednosti

Podrazumeva se da je pojam "obične životne pozicije" uslovan, čak i ako prihvatimo da stvari sagledavamo sa stanovišta ne-običnosti životnih pozicija, po različitim linijama možemo postavljati kriterijume za njihovo razlučivanje. Ipak, kao što ćemo videti, sagledavanje duhovnih pitanja i bavljenja duhovnošću, a s obzirom na dati konstrukt "obična životna pozicija", omogućava izvođenje značajnih zaključaka.

Sagledavanje bavljenja duhovnošću u običnoj životnoj poziciji kao retko u kojoj oblasti ima svoj smisao, jer je upravo UOBIČAJENIJE bavljenje duhovnošću u "neobičnoj" životnoj situaciji: u uslovima van porodice, van intenzivnijih društvenih tokova, van većih naselja, i - svakako ne slučajno. Uzmimo institucionalna mesta za bavljenje duhovnošću, manastire: oni se nalaze takoreći van društva, najčešće u dubokoj prirodi, van gradskih naselja, oni koji su u njima - odvojeni su od "okova" porodice, bilo koje profesije, mase društvenih obaveza, itd.

Iz prethodnih naznaka proizilazi šta bi podrazumevala "obična životna pozicija": život u porodici i porodičnim uslovima, koji znači i sve vidove brige o porodici i familiji, od materijalno-finansijskog do briga koje su vezane za emocionalnu povezanost; a to znači i: tzv. profesiju i posao u nekome od društvenih ili finansijskih tokova, što dalje podrazumeva kontakt najčešće i sa većim brojem ljudi, što znači iznuđeno vreme za bavljenje poslovima i problemima na koje takav pojedinac ne može da utiče svojom voljom (npr. da nešto što je besmisleno ili duhovno štetno odbacuje, zaobilazi, jer ga finansijski momenat vezuje za te obaveze); itd.

Mali istorijski pojas ili zona koja od osamdesetih godina traje do naših dana - s pravom i po mnoštvu pokazatelja izdvaja se po nekim specifičnim dešavanjima kakvih ranije nije bilo. Da li to možemo da vezujemo za smenu kosmičkih ciklusa ili ne - ostaje na svakome da proceni, još uvek nemamo očiglednije pokazatelje po kojima bismo nedvosmileno o tome govorili. Ova istorijska zona, između ostalog, specifična je i po tome što je celo čovečanstvo u poziciji uslova kakvima su nekada bili izlagani posvećenici u školama misterija - povišene vibracije planete ("puls" Zemlje je sada na nekih 13 Hz, a do osamdesetih godina je bio na čitav vek stabilnih 7,8 Hz). Ta izloženost znači pokretanje energija iz podsvesti, koje izbijaju u svest. Taj planetarni proces znači mogućnost masovnog duhovnog čišćenja i rasta. Za one koji se za njega otvore, ko se i dalje maksimalno fokusira u svom životu na spoljašnje momente i vrednosti, ko se i dalje maksimalno angažuje na tim vrednostima - zatvara se za taj proces, odnosno, povišavanje vibracija i takvi moraju makar u nekoj manjoj ili minimalnoj meri da osećaju, ali, svakako se ne može reći da su svi ljudi na Zemlji u potpuno istim energetskim uslovima kao i pre tridesetak godina.

TO BI ZNAČILO DA SE LJUDI DANAS MASOVNIJE, A U OKVIRU OBIČNIH ŽIVOTNIH POZICIJA, MOGU OKRETATI DUHOVNOSTI I BAVITI NJOME, TE DUHOVNO INTENZIVNIJE NAPREDOVATI - VIŠE NEGO IKADA RANIJE. U prošlosti su takvi bili retkost: pre možemo naći primere usamljenih duhovnjaka, koji su imali svoja usamljenička mesta za život i bavljenje duhovnošću, nego one koji su bili u običnim životnim uslovima, a kod kojih imamo signale znatnijeg duhovnog napredovanja (npr. bračni parovi Rerih i Profet).

Koliko mi je poznato - ovo pitanje je jedino u objavama Tatjane Mikušine (kojih ima desetak tomova) direktnije spominjano, na ostalim mestima se najčešće se o duhovnosti i duhovnom radu govori apstraktnije, u odnosu na životne uslove onih koji se njome bave (treba meditirati, treba čitati molitve, treba ispravno postupati, treba se smireno suočavati sa izlivima emocija, itd. a da se pritom retko zalazi u pitanje životnih pozicija koje izuzetno otežavaju, do puke onemogućenosti, ili olakšavaju sva ta bavljenja). Upravo se u njenim objavama može naći objašnjenje koje je već navedeno: u ovim vremenima svi ljudi na planeti su izloženi povišenim vibracijama, što znači da svi mogu, pri čemu mnogi zaista to i čine - da stupe na tzv. put posvećenja, sa čišćenjem od teških energija i sa intenzivnijim duhovni rastom. Dakle, pitanje bavljenja duhovnošću i pitanje duhovnog rasta u običnoj životnoj poziciji se mnogo jasnije nego ranije postavlja kao duhovna "tema dana", tačnije - "tema ovih decenija".

Neko bi rekao: kakvo je to sad razdvajanje, maltene diskriminacija - valjda su svi ljudi, i u običnim i u neobičnim životnim pozicijama ovde zato da bi duhovno napredovali, čemu sad to izdvajanje kao neke osobitosti onih koji su duhovno napredniji, a u okviru običnih životnih situacija? Da, svi ljudi, bez obzira na to u kakvoj životnoj poziciji da se nalaze - ovde su zato što im se pruža šansa da duhovno napreduju, ili, da bez duhovnh mistifakacija kažemo - da evoluiraju u svesti. Ovde je po sredi PITANJE ILI PROBLEM INTENZIVIRANJA TOG PROCESA. U svakom trenutku i u bilo kojoj situaciji ili životnoj poziciji na Zemlji svaki čovek je u prilici da se čisti od teških energija i da duhovno napreduje. Ali je sve to u nekim okvirima laganijeg tempa, i lakšeg intenziteta onoga što ga u tom procesu snalazi, i laganijeg tempa napredovanja. Što je logično. I u vreme drevnih škola misterija - svi ljudi su mogli da evoluiraju u svesti, u bilo kojoj situaciji ili životnoj poziciji, van bilo kakve duhovne škole, ali - oni koji su stupali na put posvećenja: stupali su na jedan kurs intenzivnijeg suočavanja sa sadržajima podsvesti i čišćenja, koji se ne označava slučajno kao "noć duše", iz čega je, za one koji bi izdržali, proizilazio i intenzivniji skok u svesti.

U spomenutom vremenskom pojasu od osamdesetih godina do danas - energetska naprezanja na planeti su pojačavana do maksimuma, te pitanje intenziviranja procesa duhovnog napredovanja u običnoj životnoj poziciji zaista postaje poseban fenomen ili problem. A u čemu se to on sastoji?

1) Naglasimo, radi jasnijeg uočavanja, jednu od najuočljivijih karakteristika onih koji duhovno napreduju, makar u kojoj meri: pojačana osetljivost, ne u smislu puke emocionalne osetljivosti, koja ne mora da ima bilo kakve veze sa duhovnošću, koja čak može da bude refleks nekih psiholoških problema, već koja je posledica izdizanja svesti, da iskažemo terminima iz duhovnosti - povišavanja vibracija svesti. Ovo može nekome da deluje kao apstrakcija, ali, nažalost, daleko je od toga. Na primer: niko sa povišenim vibracijama svesti ne može da lako podnosi, da ne kažemo - da uživa, u nekoj bučnoj muzici, ili u gužvi i galimatijasu na nekom od savremenih koncetara popularnih vidova muzike. Svaki od tih vidova grubih vibracija skoro fizički bolno dobuje po njima, po njihovoj duši, celom organizmu.

2) Bio neko u običnoj ili neobičnoj životnoj poziciji - interakcije sa drugima su u funkciji njegovog čišćenja i rasta. Ovde je najprimerenija teorija o preradi negativnih karmičkih energija, ali, i da zaobiđemo ovu teoriju, za one kojima nije prihvatljiva, interakcija sa drugima kali našu emocionalnu stabilnost, tzv. socijalizovanost, itd. Uzmimo u ovom smislu tri različite pozicije: nekoga ko živi u relativnoj ili potpunoj izolaciji, pa nekoga ko, kao oni koji žive na selu, nije toliko uronjen u mrežu kontaka sa drugima, i, na trećem mestu - nekoga ko živi u gradu, ko je upravo upućen na mnoštvo svakodnevnih kontakata, sa najrazličitijim osobama. Valjda se i bez objašnjavanja podrazumeva šta koja od ovih pozicija znači ili donosi nekome ko se bavi duhovnošću.

3) Nije samo u pitanju kvantitet u ovim kontaktima. Uzmimo opet dve različite pozicije koje same po sebi govore o čemu se radi: najpre poziciju onih koji su u izolaciji, ali u manastiru. I u manastiru ima drugih osoba, neka je to i dvasedetak njih, dakle, ni manastir nije oslobođen interakcije sa drugima. ALI - OVDE SU U PITANJU OSOBE KOJE SU OKUPLJENE OKO ISTIH VREDNOSTI,SA ISTIM VEKTOROM DELOVANJA, SA NAMEROM DUHOVNOG RASTA I SLUŽENJA. Onaj ko duhovno napreduje u masi, u gradu, na primer, upravo je u gustoj mreži interakcija sa ljudima koji u 99% ne samo da nemaju veze sa duhovnošću, već, podređeni kolotečini mase, deluju, slobodno se može reći - i suprotno od duhovnih smerova. Kome je iz ove dve životne pozicije teže - valjda se podrazumeva.

4) Ovde imamo jednu nijansu. Možda su takvi retki u urbanim uslovima, ali ih svakako ima: pojedinci koji mogu da se "izdržavaju" od nekog svog "poslića" koji obavljaju kod kuće, ili od bavljenja duhovnošću, ili koji ipak imaju jedan svoj krug tzv. istomišljenika ili onih koji su slično kao i oni posvećeni duhovnosti (nebitno je koliko je ko napredovao ili kojoj ko koncepciji duhovnosti pripada). Dovoljno je i povremeno druženje ili neka vrsta razmene energija istog vektora delovanja, pa da to donese znatano olakšanje svakome od njih. Zamislimo pojedince koji oko sebe nemaju doslovno nikoga sličnog, a nalaze se "na duhovnom putu"...! (Uz mnoštvo negativnosti koje, kao i druge tehnološke stvari donosi, internet u ovom slučaju može da znači neku vrstu "utehe"...)

5) Obična životna pozicija, primarno preko porodice i finansijskog momenta - za pojedinca znači podređenost brojnim osobama: od šefova i raznih upravljačkih nivoa na poslu, do pojedinaca u porodici (supružnik, deca, stariji, uz koje najčešće "idu" i bolesti...). Duhovno napredovanje znači pojačanu pronicljivost, ili - šire i sveobuhvatnije sagledavanje svega. U dubljem i sveobuhvatnijem sagledavanju: takav pojedinac prozire i mnoštvo GLUPOSTI (iluzija) koje imamo u svim postojećim sistemima na Zemlji, a to znači i u sistemu u okviru kojeg on ima svoju profesionalnu delatnost. On prozire gluposti sistema, PRINUĐEN JE da mu služi, zbog finansijskog momenta. KAKO DA ON NAĐE MOTIVATORA ZA ANGAŽOVANJE U TAKVOM SLUČAJU?! Vi se možete u nekom poslu ZDUŠNO angažovati kada imate iluziju o vrednosti sistema i o efektima svog angažovanja. Kada prozirete sve to, kada u svemu tome vidite veliku iluziju ili deo sveopšte Iluzije - izmiče vam tle ispod nogu, izmiče vam motivator za angažovanje, a morate se angažovati, jer morate zaraditi novac, jer imate porodicu, itd.

6) Na strani porodice - tu mogu vrlo često doći do izražaja ego-mehanizmi njenih članova. Retko ko se inkarnirao u idealnim uslovima, da ima bračnog partnera ili bilo koga u porodici - ko ima sluha za duhovnost kao i on. I, što neko u takvoj "običnoj, prosečnoj" porodici više napreduje - to mu je sve teže, JER DOLAZI DO SVE VEĆEG RASKORAKA U SVEMU, OD INTERESOVANJA DO ŽIVOTNIH TEŽNJI, a to znači opterećenje u mnogim porodičnim situacijama, dogovorima. Prisiljen da služi ego-mehanizmima članova porodice: jer mnoštvo ciljeva njenih članova može da proizilazi iz SUŽENIJEG sagledavanja, dakle - iz suženije svesti.

7) A tu su i puka fizička ometanja na svakom koraku, koja svakako nisu slučajna, već mogu nevidljivim kanalima da proizilaze iz skrivenih upliva tzv. Sila Iluzije, preko kanala masovne svesti, a u smeru ometanja svakog duhovnog napredovanja. Teško da takav pojedinac, u običnoj porodičnoj situaciji, može da ima sve povoljne uslove i punu slobodu za direktnije bavljenje duhovnošću, za upražnjavanje duhovnih tehnika, organizovanje načina života koji bi bio duhovno najprikladniji, itd.

8) Sami gradski uslovi, kao vrlo nepovoljni za onoga ko duhovno napreduje - verovatno su i iz literature poznati: onaj čija je svest sve prefinjenija - sve teže može da podnosi teške vibracije gradske buke. To teško pada i mnogim ljudima koji nisu nešto direktnije zainteresovani za duhovnost, a kamoli onima koji jesu. Uostalom, setimo se eksperimenta onog japanskog naučnika, sa izlaganjem vode različitim zvucima: dok se pri izlaganju vode prefinjenim zvucima u vodi formiraju skladne strukture, pri izlaganju bučnoj muzici - formiraju se haotične strukture. To nije samo simbolika efekata koji gradska buka ima na onog ko duhovno napreduje u - "običnoj životnoj poziciji", to je i jedan bukvalniji pokazatelj.

9) Tu je i nevidljivi, a za onoga ko duhovno napreduje ipak osetljivi uticaj tzv. masovne svesti. Jednostavno, biti u masi, okružen masom ljudi - nosi samo po sebi jednu "težinu" koja se oseća na nekim dubljim nivoima, čak i kada nema nikakvih interakcija. Zato ovi pojedinci moraju osećati znatno olakšanje kada se nađu u samoći ili u prirodi, zato i žude za prirodom (mada priroda sama po sebi nije rešenje za sve probleme koje imaju, ali, u jednom smislu svakako im donosi olakšanje).

10) PREKO SVIH OVIH MOMENATA - ILUZIJA MOŽE VRLO JAKO DA DELUJE NA ONOGA KO U OVIM USLOVIMA DUHOVNO NAPREDUJE, dakle, može vrlo efikasno da ga sputava u tom smislu ŠTO MOŽE DA MU PRUŽA ILUZIJU DUHOVNOG NAPREDOVANJA, i onda kada većih pomaka nema. MOŽE LI NEKO U OPISANIM USLOVIMA DA DUHOVNO NAPREDUJE I UĐE U ZONU U KOJOJ SE OSEĆA SASVIM URAVNOTEŽENO, PRIJATNO, POLETNO, DIVNO? NEMA LOGIKE! BITI U MORU OVAKVIH VIBRACIJA - A DUHOVNO NAPREDOVATI I OSEĆATI SE UZVIŠENO: TO JE MOGUĆE SAMO U ILUZIJI. (No, to je tema posebnog teksta.)

Ako bismo pošli od duhovne teze da sami, pre inkarniranja, biramo uslove u kojima ćemo živeti i duhovno napredovati, onda bismo rekli: svako dobija ono što je odabrao. Uzimam to kao nesporno, ali, ovde je pitanje svakako komplikovanije. U uslovima planetarnih posebnih dešavanja i pojačane energetske napregnutosti, svakako da je mnogo teže da se u samom životu sve savršeno odvija po planu napravljenom pre inkarniranja. Drugo - ovde je pitanje snalaženja i podnošljivosti ekstremnih uslova dovedeno možda do krajnosti. Da još jednom navedem jedno prilično prihvatljivo objašnjenje već spomenute Tatjane Mikušine: problem sa bavljenjem duhovnošću u ovom vremenu, u onome što sam označio običnom životnom pozicijom, je i u tome što mi, u ovakvim pozicijama, NEMAMO DUHOVNE UČITELJE PORED SEBE, kao što su ih imali polaznici škola misterija, odnosno, ako nam je pojam duhovnog "učiteljevanja" i predvođenja sumnjiv, da to iskažemo drugačije - nemamo pored sebe ljude koji su slične puteve već prošli, a da nas upućuju kako da se orijentišemo u onome što nas snalazi.

Sve su ovo bila ograničenja, jer ih najviše ima i najteža su. A prednosti, spomenute u naslovu?!

POSTOJI JEDNA JEDINA PREDNOST, JEDNA JE, ALI VREDNA: KO SE SNAĐE I OPSTANE NA SVOJIM DUHOVNIM NAPORIMA UZ SVE OVE USLOVE - STIČE IZUZETNU DUHOVNU SNAGU I MOĆ DUHOVNOG SAGLEDAVANJA, KAKVU NI PRIBLIŽNO NE MOŽE STEĆI NEKO KO SE DUHOVNO RAZVIJAO U IZOLACIJI I U MNOGO LAGODNIJIM USLOVIMA.

DA, AKO USPE DA IZDRŽI SVE OVE LANCE, OGRANIČENJA I UDARCE! Ako ih izdrži, on može da kaže, u nekoj planetarnoj situaciji u kojoj ćemo se, valjda uskoro, svi ispetljati iz ovog Zatvora: "Pa... ipak se isplatilo!".



Duhovni rast i ograničenja masovne svesti

U nekim duhovnim tumačenjima duhovni rast je vezan za razgradnju negativne (svejedno da li je shvatamo kao karmičku ili ne) energije, koju nosimo u sebi ili u svojoj podsvesti (neko precizno lociranje za ovo tumačenje nam nije ni bitno).

Proces u kojem iz podsvesti (da uzmemo da se radi o podsvesti) izbijaju u svest te teške energije, koje mi tim proceom razgrađujemo, bolan je i težak. Imamo to opisano i u radovima o starim školama misterije (npr. kod A. Besant), ali i u raznim duhovnim učenjima (u budizmu, u objavama T. Mikušine, itd.). U vezi sa tim se govori o "noći duše". Što se te energije ubrzanije izlivaju u svest - to ih je teže podneti. U spisu o posvećenju u Starom Egiptu se kaže da taj proces ne mogu svi da podnesu, da se na određenim etapama "iskušeniku" postavlja pitanje: može li da izdrži dalje ili odustaje.

Kako je poslednjih dvadesetak godina povišavan "puls Zemlje" ili Šumanova rezonanca, valjda je sada dostigla nivo oko 13 Hz, to znači da su na celoj Zemlji uslovi slični onima koji su veštački stvarani nekada davno u egipatskim piramidama, gde su u komorama "polaznici" "kursa" intenzivnijeg duhovnog čišćenja i rasta bili izlagani povišenim vibracijama, kada je kretao opisani proces "noći duše", kao čišćenja od energija niskih vibracija. U naše vreme simptome čudnih psiholoških dešavanja na kolektivnom planu imamo na sve strane: podaci o enormnom povećavanju konzumiranja antideprseiva ili "lekova za smirenje" imamo u svim zemljama, možda na balkanskom području posebno, čak postoji podatak da je i u EU, kao "obećanoj zemlji", konstatovan veliki porast broja ljudi koji pate od depresije ili nekih psiholoških poremećaja.

Neki svesno ili nesvesno zalaze ili su zalazili u taj proces, stupali u neku vrstu svoje "noći duše", neki su od njega bežali, pojačavanjem fokusiranosti na spoljašnje vrednosti i aktivnosti, neki ostaju zaglavljeni "negde između", jer, na jednoj strani - energije iz njih samih, sa kojima se suočavaju, vrlo su jake i onemogućavaju ih u njihovim nekadašnjim normalnim ili "normalnim" aktivnostima i funkcuonisanju, na drugoj strani - oni se u svojoj percepciji i težnjama još uvek vezuju za hijerarhiju vrednosti starog sveta.

Elem, između ostalog, i razgradnjom tih energija - svest se izdiže na viši nivo. Kaže se u tim tumačenjima. Pa se tu umeću razni termini, od "buđenja" do "prosvetljenja". DUHOVNI RAST BI TREBALO DA PODRAZUMEVA NEŠTO "MOĆNO", LEPO, PRIJATNO, UZVIŠENO... U nekim našim predstavama mi duhovno razvijenu osobu teško da možemo zamisliti bez nekih posebnih moći (prijem onostranih informacija, sposobnosti bioenergetskog delovanja, pozitivni energetski naboj koji mora da oseti svako ko je blizu takve osobe, itd.). Da se takva osoba oseća divno, poletno, da je puna energije i snage, uvek nasmejana i puna optimizma - već se i podrazumeva.

Za osobu koja se nalazi u dubokoj prirodi, daleko ili dalje od direktnijih uticaja tzv. masovne svesti, dakle, dalje od naseljenih mesta - možda i jeste tako, sve baš kao što je opisano, sa svim pobrojanim manifestacijama. Možda... Uostalom, svakako nije slučajno što su manastiri građeni van naselja, a usamljenički život i izolovanost istočnjačkih, ali i ne samo njih, duhovnjaka je opštepoznata.

Međutim, šta je sa onima koji su u prethodne dve decenije prošli ili prolazili kroz proces čićenja i rasta, a žive u tzv. običnim životnim uslovima, dakle - imaju porodicu, o kojoj svakako moraju da brinu, imaju svoj obični posao, a to je svakako u gradu ili u gradskoj sredini, uz upućenost na manje ili više intenzivne kontakte sa većim brojem ljudi, imaju dodatno jedan krug ljudi za koje su, iz familijarnih ili nekih drugih razloga i obaveza, vezani? Da li i takvi mogu da se osećaju divno i poletno, da imaju neke "natprirodne" moći, da su puni energije...? Da li je svejedno da li smo, sa svojim potencijalnim duhovnim rastom, u okovima masovne svesti ili van nje? AKO JE SVEJEDNO, ZAŠTO SU TOLIKI ADEPTI ŽIVELI I OSTVARIVALI SVOJE DUHOVNE TEŽNJE VAN LJUDSKIH NASELJA? Pada mi na pamet priča o Babadžiju: on je imao svoj ašram negde u planini (čak postoji jedan video-zapis kako se on uspinje ka njemu). Povremeno je zalazio među ljude, da bi prenosio svoje učenje. Kaže se: nakon svakog takvog zalaženja - bilo mu je potrebno po nekoliko dana da se vrati u svoju ravnotežu, nekoliko dana da se očisti od uticaja i energija mase u kojoj je bio (svejedno da li je tu "masu" činilo desetak ili mnogo više ljudi).

Svaki čovek je nosilac određene energije, svako svoju energiju emituje ili je usmerava u određenom pravcu. Svaku masu čine najmanje stotine, pa hiljade i milioni takvih pojedinaca. Saberimo svu energiju koju oni, bilo kroz samo svoje postojanje, još više - kroz svoje delovanje, misli i emocije, kroz sam govor, emituju, zrače. TO JE OGROMNA KOLIČINA ENERGIJE. Svako naselje, praktično, ima jednu svoju auru od skupa svih energija pojedinaca koje ga čine.

Kakav je kvalitet tih energija? Poznato je da u postojećoj civilizaciji dominiraju energije niskih vibracija (u vezi sa određivanjem visine vibracija energije, na primer emocija, postoje i naučna istraživanja, dakle, to nije samo duhovna "floskula"): fokusiranost na materijalne vrednosti, dominacija negativnih misli i emocija... Tome svemu treba dodati i teške vibracije koje naselja sama po sebi, kao objekti, imaju i zrače, na primer - gradska buka.

Neko, ko je duhovno napredovao u opisanim običnim životnim uslovima, dakle, nalazi se u zagrljaju, zaronjen je u ogromne količine energije niskih vibracija, u raljama tzv. masovne svesti. Viši nivo svesti znači i više vibracije. Ili, ako bismo to preveli na sigurniji teren psiholoških termina - znači pojačanu osetljivost, senzibilnost... JASNO JE KAKO SE MOŽE OSEĆATI POJEDINAC SA POJAČANOM OSETLJIVOŠĆU, SA VIŠIM VIBRACIJAMA SVESTI - URONJEN U MALI OKEAN GRUBIH I NISKIH VIBRACIJA. Ponajmanje se može osećati poletno i divno, ponajmanje je sličan nekom "nju-ejdžeru". Takav se mora teško osećati! Uzalud njemu sav duhovni nivo i rast - mali okean, u odnosu na njegove, drugačijih energija samo može da ga davi i guši. Kao što se onaj, čiji se sluh sve više navikava na sve suptilniju muziku (muziku viših vibracija) - sve teže može da podnosi bučnu i grubu muziku (muziku niskih vibracija) (kakvu masovno danas slušaju mladi). Uostalom, ako se držimo okvira ovozemaljske psihologije, čini mi se da je From negde objašnjavao: kako je pogrešno kada mi neki psihološki poremećaj ili problem samo posmatramo sa stanovišta individualne anamneze, a da ne zalazimo u kolektivnu svest ili kolektivno nesvesno, jer pojedinac ne može biti izolovan od tog konteksta u kojem se našao. Odnosno, u slučaju duhovnosti - ne može neko, ko je duhovno napredovao, da bude u masi, koja je sa energijama niskih vibracija, a da ga se te energije uopšte ne dotiču, da se apsolutno izoluje od uticaja i od energija te mase. Čak slobodno možemo reći - što je neko više duhovno napredovao, živeći u običnoj životnoj situaciji, u masi, to se teže i nepodnošljvije oseća. Drugi način je da on svojim energijama nadjača energije hiljade, stotine hiljada ljudi, što možda može biće sa nekog šestog denziteta, ali - takav se, u punoj svojoj snazi, ne bi ni mogao inkarnirati na Zemlji. Treća varijanta je da izgrađuje svoju "mikro"-snagu, kojom bi u svom ličnom okruženju eliminisao"otrovne" uticaje masovne svesti (a to je posebna šira tema).

Ako je neko "na duhovnom putu", tj. ima svoja duhovna interesovanja i bavljenja duhovnim tehnikama, i uronjen je u masovnu svest, a oseća se divno, kao u najlepšim duhovnim opisima ili obećanjima - samo može značiti da on nije uistinu ni prošao kroz proces znatnijeg izdizanja svesti. Jer mi ovde, u 3D-varijanti, možemo imati bilo koju iluziju koju smo spremni da "progutamo" (kao što se može progutati i bilo koja laž), pa tako i iluziju velikog duhovnog rasta. U tom smislu se u objavama T. Mikušine odlično objašnjava: oni, čiji je nivo svesti blizak nivou svesti mase - u samoj toj masi se osećaju kao ribe u vodi, dakle, kao u rodnim vibracijama; ko u pozitivnom smislu odskače od te mase - mora se osećati sve nekomfornije, sve teže, u meri u kojoj je to "odskakanje" veće.

Naravno, moramo imati u vidu i različite kvalitete energija masovne svesti, zavisno od društvenog ambijenta u kojem se onaj ko je duhovno napredovao nalazi. Živeti u jednom skoro haotičnom, kormupiranom, ekonomski zaostalom društvu, i živeti u ekonomski i socijalno sređenom društvu (kakva su, na primer, skandinavska) - znači i razliku u nijansama energija masovne svesti. Te onome ko je duhovno napredovao - u ovom drugom slučaju svakako da mora biti znatno, znatno lakše, možda čak i do mere u kojoj težinu energija masovne svesti i ne oseća kao značajniji teret.

Zašto se neko u ovim vremenima našao u raljama masovne svesti, a ipak odlučio da duhovno možda i znatnije napreduje - to iz ove perspektive svakako ne možemo znati.

Pitanje je: ako je već tako kako je, šta da se dalje radi? Dokle su takvi osuđeni na patnju, šta bi u njihovom slučaju bilo rešanje, ili izlaz, spasenje?

No, to je neka druga priča, za neki od sledećih tekstova...




Duhovni rast: buđenje u Zatvoru ili sa fenomenom "ala je lep ovaj svet!"?

Na jednoj strani: umetnici, svejedno da li su svesno postavljali za cilj duhovni rast ili ne, spadaju u one čija se svest svakako izdizala iznad svesti mase, tzv. masovne svesti, što se može videti i po mnoštvu vizija i uvida koji su anticipacija spoznaja i vizija koje su u čovečanstvu tek naknadno, u budućnosti potvrđivane ili prihvatane, ali i po mnoštvu podudarnosti njihovih stavova i vizija sa onim što imamo objašnjeno u duhovnosti.

Priče o psihološkoj strani umetničkog života ili pozadine umetničkih nastojanja i dela, su takođe, verovatno, dosta poznate: tu imamo, na strani umetničkih stvaralaca, izrazitu dominaciju psiholoških problema, problema uklapanja u društvo, itd.

Dakle, neku vrstu patnje kojom je plaćan danak izdizanju svesti iznad mase ili čovečanstva čiji su umetnici bili deo.

Na drugoj strani je niz duhovnjaka, kroz istoriju, a posebno ih je dosta u savremeno doba (svakako ne slučajno), koji su svoje duhovno napredovanje izvodili u psihološkim uslovima i sa psihološkim i društvenim ispoljavanjima kakvi se samo poželeti mogu: duhovni rast se kod njih ispoljavao kroz ili povezan sa najprijatnijim doživljajima, na osećaju bezgranične radosti i ljubavi, na buđenju divnog osećaja povezanosti sa svime što postoji, itd. U tzv. nju-ejdž pokretu i filozofiji imamo sve to sažeto kao u nekoj teoriji-ekstremu, u drugim slučajevima to je prisutno umerenije, ali je - prisutno kao osnova ili kao manifestacija duhovnog napredovanja.

Da li je duhovno napredovanje - buđenje u paklu na Zemlji, ili buđenje na nebu koje je na Zemlji? Kako da se snađemo?

Zemlja ne bi bila tako veliko, ali i teško, često rizično, učilište, da na njoj zakon konfuzije nije, možda, doveden do svog savršenstva. Pa sad... upregni sve svoje duhovne i umne sile da se snađeš, ako ne potoneš - stičeš izuzetnu moć, U ORIJENTACIJI U MREŽAMA ILUZIJE I KONFUZIJE. No, ako smo već na Zemlji na kojoj nam je um od izuzetnog značaja u snalaženju, onda moramo njegove kapacitete da iskoristimo i za snalaženje u ovim dilemama, posebno ako smo se makar malo izveštili i u oslanjanju na svoje unutrašnje ili duhovno čulo (oslanjanja na kontakt sa tzv. Višim Ja ne bih se doticao, ne zato što ne verujem u takav kontakt i u Više Ja, već što je i to jedan od vrlo klizavih terena u svetu u kojem vlada zakon konfuzije).

Na onoj prvoj strani su iskustva sa duhovnim napredovanjem, koja su povezana sa spoljašnjim i unutrašnjim mukama. Tu su drevne škole misterija, čiju osnovu duhovnog napredovanja je činilo propuštanje aspiranata kroz najveće muke, koje su retki uspevali da izdrže. Tu su i fenomeni "noći duše", o kojima se mogu naći brojna svedočanstva i u našem vremenu... Tu je i konstatacija "portparola" Sila Iluzije (koji se predstavio kao Skrivena Ruka, a postoji i drugi, koji se predstavio kao Insajder), uzmimo je sa rezervom, i izjavu i njega samog, ali nije nedostojna pažnje, jer se poklapa sa ovom linijom sagledavanja: mi se nalazimo u Zatvoru (svakako sa određenom kosmičkom svrhom, ali - to je neko drugo pitanje), u kosmičkom karantinu, duhovno buđenje i duhovni rast znače - SPOZNAJU SVEGA TOGA. Tek posle toga sledi razmišljanje o tome kako se snaći i šta dalje raditi. DAKLE, JEDNA OD VRHUNSKIH DUHOVNIH SPOZNAJA, po tom izvoru, BI BILA SPOZNAJA DA SE NALAZIMO U ZATVORU. U nekim savremenim tumačenjima i tekstovima se koristi poznati termin - Matriks.

Objašnjenje koje ima jednu svoju logiku: Zatvor ili Matriks su nešto čega prilično lako postaje svestan svako ko malo otvorenijeg uma ili svesti počne da razmišlja o postojećem svetu ili o postojećem ustrojstvu našeg sveta, i onog prirodnog, i onog koje smo kao čovečanstvo stvorili. Logično je da, što nam se svest više razvija - POSTAJEMO SVE SVESNIJI TOG ZATVORA, NJEGOVE DUBINE I ŠIRINE, MEHANIZAMA NA KOJIMA SE ON ZASNIVA. Odnosno, suprotno, kao što gorespomenuti Skrivena Ruka kaže: najbolji su, za njih, oni koji toga, življenja u Zatvoru, nisu svesni, koji imaju iluziju slobode, lepote, izobilja, "najbolji su robovi koji misle da su slobodni".

OTUDA OVA TEŠKA VARIJANTA DUHOVNOG RASTA: KADA SE NEKO PROBUDI U ZATVORU, U NAŠEM SLUČAJU: KADA NEKO POSTANE SVESTAN ZATVORA U KOJEM SE NALAZI - NJEMU NI SLUČAJNO NIJE SVE DIVNO I BAJNO! NAPROTIV...!!!

Po drugoj, lakšoj, prijatnijoj varijanti, tj. shvatanju, duhovnog rasta: sama spoznaja Zatvora, sama po sebi, oslobađa. Odnosno, u tom shvatanju duhovnog rasta (u nekim podvarijantama te varijante) i ne spominje se nikakav Zatvor, jednostavno: takav duhovno napredujući govori o svom iznenadnom ulasku u jedno prijatno stanje svesti, u neke lepršave spoznaje, govori o tome da su mu se probudli neki uvidi, neke moći, da mu je sve postalo lepo, svetlosno, jednom rečju u smislu stiha Čika-Jove Zmaja, koji je citiran u naslovu: "Ala je lep ovaj svet!".

Argumenat koji imaju poklonici ove druge varijante, uz lagodnost i prijatne doživljaje koji su primamljivi za svakoga, je i Isusovo tumačenje, koje se kroz varijacije ponavlja i u drugim učenjima, čini mi se da glasi: "Kraljevstvo Božije je u vama!", odnosno, da raj ili pakao imamo u sebi, pa, ako vidimo sve lepo oko sebe - onda se samo "raj" koji nosimo u sebi projektuje na spoljašnjost, i suprotno.

Interakcija spoljašnje-unutrašnje je jedna posebna, komplikovana tema, ona će biti posebno obrađena, tek ovde da samo spomenemo: ti domeni, spoljašnje-unutrašnje, ne mogu se tako lako, mehanički radzvojiti. Svakako je u pravu Ra, jer to možemo i sami da vidimo u svom funkcionisanju: postoji čvrsta sprega ili trijada um-duh-telo. Preko uma i tela se naš duh vezuje za fizičku ravan, i ne mogu nikako dešavanja u koja je telo, sa umom, uronjeno, da budu bez odraza na naš duh; naravno, važi i suprotno.

VEĆ JE NAZNAČENO ŠTA NAMA OVDE OTEŽAVA MOGUĆNOST SNALAŽENJA: ZAKON KONFUZIJE, I MOĆ, OPSENARSTVO ILUZIJE, koji su na Zemlji, možda, dovedeni maltene do savršenstva. Kao što, čini mi se, i već citirani Skivena Ruka kaže na drugom mestu: "Vi možete imati kojugod hoćete iluziju, pa tako i iluziju velikog duhovnog rasta". Odnosno, u našem slučaju: iluzija mogu biti i velike muke kroz koje se u jednoj varijanti duhovnog rasta prolazi, kao i divota druge varijante duhovnog rasta.

Međutim, ako uključimo malo koncentrisanije svoj um, povezan sa našim duhovnim čulom, ipak se nekako možemo orijentisati. Muke su svakako iluzija, jer su vezane za ovaj nivo postojanja; u višim, savršenijim dimenzijama ih svakako nema, ne samo zbog opisa koji nam otuda pristižu, već zbog jednostavne logike sagledavanja. Ovde zapadamo u iluzije muka, što treba da bude u funkciji našeg duhovnog rasta. U tom smislu treba verovati nekim tumačenjma: i u višim dimenzijama (ili denzitetima, terminološka razlika je ovde nebitna) postoji duhovni rast, ali - INTENZITET koji možemo ovde ostvariti nemoguć je na bilo kojem drugom mestu, A SVE TO ZAHVALJUJUĆI JAKOJ ILUZIJI; jer, da imamo puniju svest o tome kako ove muke koje nas snalaze - i nisu muke, one bi nestale, a sa njima i POTENCIJALI tih muka, potencijali vezani za naše čišćenje i rast.

Dakle: da, svakako su i muke koje nas snalaze na tzv. Putu posvećenja - iluzija, ali je pitanje ovde - KOJA OD OVIH ILUZIJA JE U FUNKCIJI NAŠEG POTPUNIJEG, INTENZIVNIJEG, REALNIJEG DUHOVNOG RASTA, MUKE ILI STANJE "SVE MI JE LJEPO"?

DA BISMO PRONAŠLI ODGOVOR, KOJI MOŽE DA BUDE VRLO JASAN I UBEDLJIV, MORAMO POĆI OD KONTEKSTA U KOJEM SMO, A PO SVAKAKO NESPORNOM KOSMIČKOM PRINCIPU SVEOPŠTE POVEZANOSTI SVEGA ŠTO POSTOJI: TAJ KONTEKST ČINE - MASOVNA SVEST, KOLEKTIVNA SVEST, KOLEKTIVNO NESVESNO, ITD. Nije ni bitno koji ćemo termin ovde koristiti. MI SMO NESPORNO DEO TOG KONTEKSTA, MI NISMO IZOLOVANE ĆELIJE KOJE MOGU SAMOSTALNO DA POSTOJE. Tj. mogu neki od nas da vode izolovan život, ali - ne na Marsu, ili u bezvazdušnom prostoru između Marsa i Zemlje, već ipak ovde - na Zemlji. NA ZEMLJI, NA KOJOJ ŽIVI ČOVEČANSTVO, KOJE JE OBGRLILO ZEMLJU SA SVIH STRANA, KOJE DELUJE NA ZEMLJU NA ODREĐENI NAČIN. DA, MOŽEMO MI, NEKI OD NAS, POBEĆI U DIVLJINU (iskreno, i ja bih voleo da mi pođe za rukom ta varijanta!), ALI JE SVEJEDNO TA DIVLJINA IPAK NA ZEMLJI, IZNAD TE DIVLJINE PRELEĆU AVIONI ČOVEČANSTVA KOJE JE NA ZEMLJI, IZ TIH AVIONA MOŽE NEKO ZAPRAŠIVATI TU ISTU DIVLJINU, ILI GREŠKOM MOŽE BACITI BOMBU, U POJASU OKO TE ISTE ZEMLJE KRUŽE TONE OTPADA OD RAZNIH SATELITA...

A dodatno uz ovo imamo još nešto što je vrlo logično (logika+duhovno čulo!): DUHOVNI RAST PODRAZUMEVA I ŠIRENJE SVESTI, ŠIRENJE SVESTI PODRAZUMEVA POVEZIVANJE SA SVE ŠIRIM KONTEKSTIMA POSTOJANJA, A TO U KONAČNICI U ODNOSU NA ZEMLJU ZNAČI - SA ČOVEČANSTVOM. Valjda je jasno: osoba okrenuta prema sebi (OPS) vidi u sebi samoj sav svet, osoba okrenuta prema drugima (OPD), proširujući svoju svest - SVE SE VIŠE U DUHU I SVESTI POVEZUJE SA DRUŠTVOM U KOJEM JE, KONAČNO - SA ČOVEČANSTVOM.

A U TOM ISTOM, POSTOJEĆEM, ČOVEČANSTVU: JAD I BEDA, MATERIJALNI, PSIHOLOŠKI, MORALNI, DUHOVNI... Da, i ja verujem u promene, u to da dolazi kraj svemu ovome, ovakvom čovečanstvu, ali - to je neko drugo pitanje. Jad i beda postojećeg čovečanstva su činjenice. MOŽE LI, ONAJ KO DUHOVNO NAPREDUJE U OVIM VREMENIMA, U OKVIRU OVAKVOG ČOVEČANSTVA, I NA OVAKVOJ ZEMLJI, KOJA JE NATOPLJENA NEGATIVNOM ENERGIJOM TAKVOG ČOVEČANSTVA, ČIJE SU DOMINANTE - JAD I BEDA, DA DUHOVNO NAPREDUJUĆI UĐE U STANJE SVESTI "ALA JE LEP OVAJ SVET!"?! AKO NJEGOVO ŠIRENJE SVESTI PODRAZUMEVA DA SE ON EMPATIČKI POVEZUJE SVE ŠIRE I SVE INTENZIVNIJE SA KONTEKSTIMA U KOJIMA JE (sa društvom u kojem je, sa čovečanstvom)? NIJE LOGIČNO, NIJE NI MOGUĆE, UKOLIKO JE ON UISTINU DUHOVNO NAPREDOVAO, UKOLIKO NIJE IMAO ILUZIJU NAPREDOVANJA.

Ako takav živi u običnoj porodičnoj i društvenoj situaciji, on ne može, a da ne vidi hiljade negativnih i teških dešavanja na svakom koraku, ako ih vidi, on ne može da ih eliminiše kao da ih ne vidi, kao da ne postoje. Da, ne znači da će njega bukvalno potresati sve to što vidi, ako je izdigao svoju svest - on će neutralno sve to registrovati, ALI - UTICAJ NEGATIVNIH ENERGIJA JE NEMINOVAN, JER JE ON URONJEN U NJIH, TO MORE TAKVIH NEGATIVNIH ENERGIJA JE NEMERLJIVO JAČE OD NJEGA, MA KOLIKO DA JE DUHOVNO NAPREDOVAO. Štaviše, što je više duhovno napredovao - TO ĆE SVE BOLNIJE DOŽIVLJAVATI SVE TE UDARCE MASOVNE SVESTI.

Ako se takav duhovnjak izolovao, živi van društva, jeste on pošteđen jakih uticaja masovne svesti, svakako će se mnogo lakše i komfornije osećati, u odnosu na duhovnjaka koji je u tzv. običnoj društvenoj, profesionalnoj, itd. situaciji, on će možda u priličnoj meri moći zaista da peva i da se lepo oseća, ali, opet i ovde - NEMINOVNI SU UTICAJI KOLEKTIVITETA KOJI ČINI ČOVEČANSTVO, KAO I ZEMLJE KOJA JE NATOPLJENA ENERGIJOM TAKVOG KOLEKTIVITETA. Neće on toliko direktno i direktno bolno da oseća negativnu energiju čovečanstva, kojom je Zemlja obavijena, natopljena, ali, na nekom dubljem nivou, ako je zaista dosta duhovno napredovao - mora da počne makar kao dubinsku nelagodnost i to da oseća. Ili, i sama dešavanja u tzv. čistoj prirodi, nezavisno od ljudi, opet nisu imuna na negativnosti: IZOLOVANI DUHOVNJAK MORA DA VIDI U TAKVOJ PRIRODI ŽIVOTINJE KOJE SE MUČE, BILO DA IH DRUGE JURE I KORISTE KAO HRANU, BILO DA SU OBOLELE OD NEKE BOLESTI. A za sve to što vidi - UKOLIKO SE ZAISTA POVEZAO U DUHU ILI SVESTI SA SVIME ŠTO POSTOJI, on ne može da ne primi i nešto od teških vibracija koje emituju, i životinja koja juri drugu, da je ubije, i životinje koja u strahu beži. I kako takav duhovnjak, A DA NIJE U ILUZIJI VELIKOG DUHOVNOG POSTIGNUĆA, da peva pesmu o lepoti zore, o lepoti cveća na livadi... a da ne vidi i ne oseti, na primer, ptice koje silaze i kljucaju bubice u travi, uništavajući ih dakle, koje kljucaju samu travu - koja time ne uspeva da ostvari svoj program postojanja, pa druge životinje koje hvataju te ptice...?

Tako bi, valjda, izgledalo jedno sveobuhvatnije sagledavanje...

No, da ne ispadne ovo kao nekakav pesimizam...! Niko, ko je okrenut duhovnosti, ma kroz kakve muke da prolazi, ne može da bude pesimista, jer svakim širim sagledavanjem on mora da dospe do šire slike u kojoj i muke dobijaju svoju funkcionalnost, svejedno što ona trenutno, u ovoj ravni, nije ni shvatljiva ili vidljiva. Dakle, ni ovo tumačenje, ma koliko da nekome može delovati suprotno, nije duhovni pesimizam, ALI JESTE ZALAGANJE ZA RASKRINKAVANJE SVIH ILUZIJA, A ONE SU NAJSUPTILNIJE, NAJTEŽE UOČLJIVE UPRAVO - U DUHOVNOSTI.

A šta i kako dalje, sa ovakvom spoznajom - to je neka druga tema!




Nadomak holografskog mišljenja i logike

Možda mala digresija od razvoja glavne teme, ali svakako povezana sa njome, jer se tiče samog "oruđa", tj. instrumenata pomoću kojih se tema obrađuje, odnosno kojima se koristimo u svom promišljanju, ne samo duhovnih tema: pitanje jezika, mišljenja i logike. Podrazumeva se da ovde ne bih uplitao definicije iz zvaničnih nauka, jer sa svakim pokušajem, makar samo pokušajem zalaženja u neka dublja i sveobuhvatnija duhovna promišljanja bilo kojeg fenomena - udaljavamo se od najčešće bezličnih i šturih definicija postojećih nauka (uostalom, bliska mi je Štajnerova ideja, čak vizija, koja će se svakako ostvariti možda i u skorijoj budućnosti - o spoju nauke ili nauka i duhovnosti).

Pošto sam već spomenuo postojeće nauke (u ovom slučaju bi to bile: gnoseologija, logika, te lingvistika ili neka od filoloških disciplina), da se osvrnemo na nešto što bismo mogli da označimo kao njhov stav, a kojim se ignorišu dublji problemi spoznaje, mišljenja i jezika: SAMOUVERENOST I ILUZIJA POUZDANOSTI, koji su, u stvari, u osnovi stava ili pojma svih postojećih nauka, svake naučne discipline na Zemlji. Jezik, mišljenje i logika, kakve imamo, koje koristimo u okviru nauka i bavljenja naukom - sasvim su dovoljni, dovoljno moćni, da istraže i iskažu sve sadržaje na koje se u svom bavljenju naukom namerimo. Možda se svest o nemoći i nedostacima, te ograničenjima postojećih - jezika, logike i mišljenja javlja, budi samo u okviru nekih teorija u filozofiji i kod pojedinih književnika. Ako smo samouvereni u korišćenju ovih svojih instrumenata spoznaje, logike, mišljenja i jezika, onda ne shvatamo njihova ograničenja, onda nećemo ni tragati za razjašnjenjima tih ograničenja, te za načinima da ih prevaziđemo, ako je to uopšte moguće.

Ponegde u duhovnim delima imamo odlične naznake problema o kojima se radi, odnosno, naznake uzroka ograničenja. Fizički svet je svet gustih formi, u njemu mi svemu, spontano, nastojimo da damo čvrstu i jasnu, trajnu formu. I, DOK SMO NA TERENU ČISTO FIZIČKIH FENOMENA SVETA U KOJEM SMO, NEMA VEĆIH PROBLEMA. Ako, na primer, tumačimo fizički nivo ljudskog tela, kristalno jasno ćemo imati oznake za svaki segment i delić tela, kristalno jasno ćemo opisati i popisati sve procese... ČIM POČNEMO DA SE UDALJAVAMO OD ČISTO FIZIČKOG NIVOA - ODMAH POČINJU, UKOLIKO NAM JE SVEST OTVORENA ZA TU VRSTU SAGLEDAVANJA, DA NAM ISKRSAVAJU PROBLEMI: VEZANI ZA JEZIK, ZA LOGIKU I MIŠLJENJE. Kako pokušavamo da se uspinjemo linijom apstraktnijih duhovnih sagledavanja - već smo se obreli na klizavom terenu. A te apstraktne forme ili fenomeni su - iz nefizičkog nivoa postojanja, možemo reći: kroz njih mi kao da pokušavamo ili čak ponegde i uspevamo, da spoznajno zalazimo u više dimenzije, a tu nam se naši ovdašnji mišljenje, logika i jezik pokazuju toliko NEDOSTATNIMA. Jesu oni jedini instrumenti koje za sada imamo na raspolaganju, mi se i pri takvim sagledavanjima dovijamo da ih koristimo najbolje što možemo, ali - što pokušavamo da do viših ili dubljih spoznaja ili sagledavanja dopremo, to nam se njihova nedostatnost otkriva u većoj meri.

U nekima od savremenih objava se direktnije daju naznake o nekima od ovih ograničenja: oni koji nam (da li zaista ili nas foliraju, da ostavimo kao pitanje po strani) prenose, pokušavaju da nam prenesu informacije iz viših svetova, ukazuju na VELIKE POTEŠKOĆE, vezane za "prekodiranje" informacija iz viših svetova, koje su istovremeno "vazdušastije" i sveobuhvatnije, i - kada treba da dobiju formu postojećeg ljudskog jezika i mišljenja, oni doživljavaju "uvrtanja" i deformisanja, preko kojih se i smisao "osipa", deformiše, te, dakle, i tačnost i kvalitet samih informacija. I nije nam takva napomena, u nekom slikovitom predstavljanju, sasvim strana: pokušajmo da deliću oblaka damo još čvršći oblik, tako da ga možemo držati u ruci i bacati ga. Otprilike tako deluju pokušaji da se "vazdušatijim" informacijama iz viših svetova ili sfera postojanja DA ČVRŠĆI I GUŠĆI OBLIK NAŠEG SADAŠNJEG MIŠLJENJA, A POSEBNO - JEZIKA.

A postoje tu još neki dublji problemi, vezani za ILUZIJE SAVREMENIH NAUKA. (Eh, te iluzije, nikako da ih se otresemo, ni u jednoj oblasti...!) JEDNA OD KLJUČNIH ILUZIJA JE VEZANA ZA STAV DA SE ZNANJA IZ JEDNE OBLASTI, DAKLE, VEZANA ZA JEDNO PITANJE, FENOMEN, ITD. - MOGU FINO SPAKOVATI U SISTEM. Ako neko to ne učini - smatra se da nije dovoljno dobro sredio ili promislio oblast kojom se bavi ili o kojoj piše. SVAKA NAUKA SE POKUŠAVA DEFINISATI U VIDU SISTEMA.

A ŠTA SE TO POKUŠAVA SISTEMOM ULOVITI, ČEMU SE TO NASTOJI DATI ČVRST I NEPROMENLJIV OBLIK? NEUHVATLJIVOSTI I BESKONAČNOSTI SPOZNAJE. Ako neko u istraživanju bilo čega dođe do jednog nivoa, a onda zastane i ne produbljuje ga, odnosno, ako se vrti u krugu već formiranih spoznaja: on zaista može da uspešno ostane u okviru jednog svog sistema. MEĐUTIM, AKO JE NAMEREN DA KRŠI SVE ILUZIJE NA KOJE NAILAZI, DA U SPOZNAVANJU ONOGA ČIME SE BAVI ZALAZI SVE DUBLJE I DUBLJE, ODNOSNO, SVE VIŠE I SVEOBUHVATNIJE - ON SE VREMENOM MORA SUOČITI SA PROBLEMOM: NEMOGUĆE JE TAKVE SPOZNAJE UPAKOVATI U BILO KOJI, BILO KAKAV SISTEM. Spoznavanje se kao po nekoj spirali ili ciklusima stalno kreće naviše, ono što je juče bila spoznaja, danas se dovodi u pitanje, zato, da bi se u nekom novom kontekstu ili sagledano iz drugog ugla - spoznalo na novi način. Ako sve to pokušavate da spakujete u sistem - samo što formirate sistem, sumnja počne da nagriza neke delove sistema, zato - da bi se na temeljima nagrizanja formirala nova spoznaja, I TU - NI POMISLI OD FORMIRANJA SISTEMA.

Ovo pitanje se može sagledavati iz raznih uglova. Na primer: iz ugla sveopšte povezanosti svih ideja, u okviru jedne beskrajne mreže Znanja. Ta povezanost se ostvaruje preko nečega što bismo mogli da nazovemo valencama, kao u hemiji. Svaki pojam ima svoj konotativni spektar, ili - niz valenci ili, možda čak možemo reći - i asocijacija, sa kojima se potencijalno može smisaono uzglobljavati u spoznavanju, a u tkanju beskrajnog Znanja. Da uzmemo primer iz teme ove kolumne: bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji ima svoje valence u spektru značenja, preko kojih se "umrežuje" u beskrajno Znanje: duhovnost, obična životna pozicija, masovna svest, porodica, profesija, društvo ili država u kojoj pojedinac živi, duhovni instrumenti kojima se koristi, pojam Iluzije i iluzija, duhovni rast, buđenje, Zatvor, itd.

Pošto sam u ovaj tekst i zašao zato da bih objasnio nešto što je nekakav stil mojih tekstova, a može biti uočeno kao nedostatak (čime ne pokušavam da se pravdam , već da ukažem na neke dublje probleme), da ukažem konkretno na problem koji se javlja, i na koji moramo da računamo, kada se u okviru spoznavanja ne vrtimo u krug istog nivoa spoznaje, već pokušavamo, makar samo pokušavamo, da idemo po spirali promišljanja sve više: pri tumačenju mi imamo jedan spektar pojmova koji su preko asocijacija ili "valenci" povezani sa pitanjem ili fenomenom kojim se bavimo, ovde je to pitanje bavljenja duhovnošću u običnoj životnoj poziciji. Feneomen promišljamo iz raznih uglova, sa raznim težištima. Do čega neminovno dolazi? DO PONAVLJANJA NEKIH TEZA. Ponovljena teza, naravno, nije kao puko ponavljanje jednog te istog, već je u sklopu drugačije argumentacije, drugačijeg ugla sagledavanja, ali - ponavljanje je neminovno. Jer mi imamo već navedeni spektar valenci ili aspekata, i dok objašnjavamo deo mreže Znanja na koji smo se namerili, a to je ovde bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji, mi smo u istom kontekstualnom okruženju, istih aspekata ili valenci. Onda kada iscrpimo sve uglove sagledavanja, okončavamo sa temom.

Neka se u mom slučaju ponavljanje nekih teza u različitim kontekstima ili podtemama i uzme kao mana, ali svakako jeste pitanje kojim se svako može pozabaviti, na svom ličnom iskustvu: što imamo intenzivnije uvide i spozaje - to nam je teže, do potpune onemogućenosti, da od njih formiramo sistem u kojem će sve ideje biti fino zapakovane, DAKLE, SVE JE IZVESNIJI RIZIK OD NEČEGA ŠTO MOŽE DA DELUJE KAO MALA KONFUZIJA. Ako smo dovoljno vešti - mi osnovne niti svakako uvek možemo imati u svojim rukama, tj. u svom umu, ali - od sistemske sređenosti i lepe zapakovanosti ideja: ni trga ni glasa, ma koliko da se u tom smeru trudimo.

Eto, i tu se otvara polje nekih iluzija... Ne sećam se da sam u nekom duhovnom delu (a i ja spadam u brojne u ovim vremenima koji su prošli kroz priličan broj duhovnih dela) naišao NA POTPUNIJE BAVLJENJE PITANJIMA LOGIKE, MIŠLJENJA I JEZIKA, A U OKVIRU DUHOVNOG RASTA. Imam duhovni rast, duhovno napredovanje, uđem u neko uzvišeno i prijatno stanje svesti i - rešio sam sve probleme! Duhovni rast podrazumeva RAST U ŠIRINI SVESTI, TAJ RAST ZNAČI I MOĆ SVE DUBLJEG I SVEOBUHVATNIJEG SAGLEDAVANJA, SHVATANJA SVEGA ŠTO POSTOJI, ILI BAR SVEGA ŠTO NAS OKRUŽUJE. DUBLJE ILI VIŠE SPOZNAVANJE JE NEMINOVNO POVEZANO SA JEZIKOM, LOGIKOM I MIŠLJENJEM, KAO INSTRUMENTIMA. KAKO TO JA VOLŠEBNO MOGU DA KROZ DUHOVNI RAST DOPREM DO VIŠIH NIVOA SPOZNAJA, A DA SE I DALJE KORISTIM STARIM INSTRUMENTIMA, O ČIJIM OGRANIČENJIMA JE VEĆ BILO REČI, TJ. DA NISAM USAVRŠAVAO SAME TE INSTRUMENTE, DA SE NJIMA NISAM BAVIO?!

Ovde su samo naznačena pitanja koja nas vode nečemu što bi bilo kao holografsko mišljenje (pošao sam od neminovnosti ponavljanja nekih teza pri sagledavanju jednog pitanja iz različitih uglova): u kojem je bitno uočavanje mnoštva valenci, pitanja, aspekata... sa kojima je povezan fenomen kojim se bavimo; kao i uočavanje spiralnosti ili cikličnosti u kretanju samog mišljenja ili naših spoznaja, nasuprot sistemskom pakovanju ideja, koje svakako već postaje prošlost...

Ne verujem da mi možemo da dođemo do jasnije koncepcije novog tipa mišljenja, nove logike i novih izražajnih moći jezika, sve dok su "na snazi" postojeće stare energije, odnosno, energije postojeće masovne svesti. One su suviše jak ograničavajući faktor za bilo čiji individualni pokušaj. Ali, individualno se svakako može pripremati teren, u ovom slučaju u domenu nove logike, mišljenja i jezika, za vreme predominacije energija evolucije, a verujem da nismo suviše daleko od tog časa...



"Nadomak holografskog mišljenja i logike" - na primeru romana "toka svesti"

Već sam spominjao u nekom od prethodnih objašnjenja: umetnici su se svakako izdizali iznad nivoa svesti mase, tzv. masovne svesti, stanjem nadahnuća svakako su dopirali i do ideja ili vizija viših vibracija, ostvarivali makar neku vrstu kontakata sa višim svetovima. (Uzgred, često ovde spominjem masovnu svest, koja je da danas na Zemlji svakako OGRANIČAVAJUĆI FAKTOR, kada je evolucija svesti u pitanju. Masovna svest, podrazumeva se, ne mora sama po sebi da bude negativan, ograničavajući faktor. Zamislimo da je u ovom trenutku kritična masa čovečanstva okrenuta ka duhovnosti ili, jednostavnije, pitanjima evolucije i evolutivnim težnjama. U tom slučaju masovna svest bi bila PODSTICAJNI FAKTOR za sve pojedince koji su van tih vrednosti ili životnih težnji.)

Taj umetnički prodor na teren nekih viših spoznaja, ili bar na teren slutnje i skoro nejasnog doticaja sa višim spoznajama, imamo i u romanu "toka svesti", a koji je na tragu holografskog mišljenja, kojim smo se malo bavili u prethodnom tekstu. Tako da nam sama ideja romana toka svesti približava ideju o holografskom mišljenju i logici.

Onima koji malo bolje poznaju književnost poznato je da su najznačajniji predstavnici romana toka svesti: Dž. Džojs, V. Fokner, V. Vulf, T. Vulf... Neku vrstu teorijske osnove za roman toka svesti dao je psiholog Henri Džejms.

Da bi se shvatila osobenost romana toka svesti moramo se malo podsetiti glavnih tipova pripodevanja, A U OKVIRU KOJIH SE MOGU ANALOGNO POSTAVITI I NAŠI TIPOVI SAGLEDAVANJA STVARNOSTI.

Imamo objektivno pripovedanje i objektivnog pripovedača, u trećem licu: pripovedač je "kao Bog" iznad sveta književnog dela koje je stvorio. On ima uvid u sva dešavanja, on vuče konce radnje, kreira likove, ima uvid u psihologiju svakog lika, itd. Takav pripovedač nam deluje kao pouzdan: jer prividno objektivno sagledava sve što se dešava. Ova objektivnost je svakako iluzija: jer pripovedač je jedan SUBJEKT koji je kreirao sav taj svet književnog dela.

Druga klasična varijanta je - subjektivno pripovedanje i subjektivni pripovedač, sa pripovedanjem u prvom licu: mi svet književnog dela vidimo kroz prizmu onoga što nam o tome priča pripovedač, koji je jedan od likova, bilo da je aktivni učesnik u delu, bilo da je samo posmatrač. Subjektivnost se ovde podrazumeva: on bira događaje koje će pripovedati, od njegove subjektivnosti zavisi kako će nam pripovedati (on može subjektivno da nekoga osuđuje, iako taj možda objektivno nije kriv, uostalom, kao i u svakoj priči koju od drugih čujemo).

Roman toka svesti donosi jednu u književnoistorijskim relacijama zaista osobenu pripovedačku perspektivu: radnja nam se prenosi IZ UGLA SVESTI najčešće više likova (može i samo jednog lika). Dakle, nemamo prepuštanje volji subjektivnog pripovedača, da nam "servira" svoju priču, pri čemu može nešto da prećuti, nešto da iskrivi iz svojih razloga ili interesa. Ovde ulazimo u SVESTI LIKOVA, i iz te "kabine" pratimo i događaje koje oni posmatraju ili u kojima učestvuju. Više ne verujemo rečima, tj. pripovedanju jednog lika, već direktno pratimo šta se na ekranu njegove (njihove) svesti dešava.

Da, u nekom dubljem smislu - i ovo je iluzija, jer opet JEDAN pisac stvara sve to, stvar je njegove svesti kako će biti kreiran sav taj svet. Uživljavanje u svest likova je umišljeno, ali - SAV SVET KNJIŽEVNOG DELA JE SVET FIKCIJE. Ali, to je karakteristika samih književnih dela...

No, van ove činjenice, šta nam donosi roman toka svesti, u slučaju kada se radnja prati kroz svest više likova (npr.fenomen koji je najuočljiji u Foknerovim romanima: "Dok ležah na samrti", "Buka i bes"...)?. Pisac često iste događaje sagledava iz ugla svesti više likova, sa njihovom percepcijom, razmišljanjima, itd.

Dakle: IMAMO ISTI DOGAĐAJ PRIKAZAN IZ UGLA SVESTI VIŠE LIKOVA. Tu neminovno ima preklapanja nekih detalja, kao što sam već spomenuo u prethodnom tekstu, tj. ponavljanja, ali - oni su u jednom drugačijem kontekstu, sa drugačijom funkcijom. KADA JEDAN DOGAĐAJ SAGLEDAMO NA OVAJ NAČIN IZ UGLA VIŠE SVESTI - DOBIJAMO NEŠTO KAO TRODIMENZIONALNU SLIKU ONOGA ŠTO JE U PRESEKU SVIH NJIHOVIH VIĐENJA.

Da ne ponavljam glavne teze iz prethodnog teksta, veza ili analogija se mogu lako uspostaviti.




Faust i spoznavanje Iluzije

Prethodnim tekstom smo zakoračili na književno polje, pa da, dok smo još na njemu, povežemo još jednu literarnu ilustraciju sa duhovnim fenomenima kojima se u ovoj temi bavimo.

U predigri na Nebu (simptomatično - Mefistofel, kao predstavnik ili oličenje Sila Tame TAMO razgovara sa Bogom) Mefistofel se kladi sa Bogom da može privući na svoju stranu Fausta, u kojeg se Bog uzda kao u svog izabranog predstavnika. Sa stanovišta naše logike ovde imamo jednu malu šupljinu u motivaciji, koja je u koncepciji celog dela nebitna, ali, spomenimo je: da li bi se Bog uzdao baš u čoveka koji je u svojim sumnjanjima u vrednosti postojećeg sveta dospeo do krajnosti.

Dakle, Faust je neko ko je izučio sva (u njegovo vreme) postojeća znanja, prenošenje znanja studentima (oličenima u znatiželjnom i ljubopitljivom Vagneru) shvata kao njihovo zavođenje tamo-ovamo, ne zato što hotimice to želi, već što oni očekuju da im se prenesu znanja, željni su znanja, A ON JE DOŠAO DO TAČKE U KOJOJ MU SVA POSTOJEĆA ZNANJA DELUJU KAO BEZVREDNA, JER SE NJIMA NE DOKUČUJU SUŠTINE POSTOJANJA. To je pitanje MOTIVATORA za delovanje, koje je tema sledećeg teksta: kako da se zdušno angažuje u nečemu, AKO MU TO ŠTO RADI, ŠTO TREBA ILI MORA DA RADI - NEMA NIKAKVU VREDNOST, JER JE SHVATIO NJEGOVU ILUZORNOST?!

Faust je, dakle, neko ko je SPOZNAO ILUZIJU, u njegovom slučaju - iluziju postojećih znanja. On se odaje i magiji, ali - ni tu ne dolazi do dosezanja dubinskih "stvari" koje bi ga zadovoljile.

KA ČEMU SE, ONDA, ON USMERAVA?

Nailazi Mefistofel, lik "đavola" koji je blizak predstavi uloge Sila Tame u nekim višim poimanjima funkcije i odnosa Sila Tame i Sila Svetlosti: on pristaje da služi Faustu dok je u "ovom" životu, s tim da mu Faust, po ugovoru koji on potpisuje krvlju, postaje sluga na "onom" svetu.

Ono što Faust želi je: DA OSETI ZADOVOLJSTVA I PERSPEKTIVU ŽIVOTA KAKVE IMAJU "OBIČNI" LJUDI, KOJIMA SU STRANE TEŽNJE KA STICANJU ZNANJA. On, koji je ceo život bio posvetio znanju i spoznavanju - prozro je sve iluzije postojećih znanja, za to vreme nije bio u prilici DA UŽIVA U ŽIVOTU NA NAČIN I SA INTENZITETOM KOJI SU SPONTANI DEO ŽIVLJENJA OBIČNIH LJUDI.

Mefistofel ga vodi u nešto što bismo nazvali kafanom, da pokuša da oseti zadovoljstvo u opijanju, njega to ne zanima, vodi ga i u druga šarenila ovog života, isto bez odjeka kod Fausta, zaljubljivanje i odnos sa Margaretom budi u njemu osećaj za život kojem je težio, od dogovora sa Mefistofelom, tada može da izgovori formulu koja je znak da je Mefistofel ispunio svoj deo zadatka, a koja se odnosi na želju da život postraje još dugo, jer mu dobija vrednost.

Dakle, imamo na jednoj strani Faustovu potpunu spoznaju Iluzije, u delu koji se odnosi na POSTOJEĆA ZEMALJSKA ZNANJA. Kada je spoznao taj segment Iluzije, ona mu više ne dolazi kao vrednost i kao pokretač u životu. Znanje mu postaje nešto bezvredno, nešto čime se pred studentima poigrava.

Na drugoj strani - on nije bio u prilici da SPOZNA DRUGI SEGMENT ILUZIJE, vezan za perspektivu stanja svesti i zadovoljstava tzv. običnih ljudi, koji nemaju nekakvog posebnog doticaja sa takozvanim znanjima. On ima ILUZIJU da mu ta zadovoljstva i to stanje svesti MOGU DONETI ISPUNJENJE.

Mi u naše vreme možemo da vidimo, a mislim na nešto dublje od pukog shvatanja - mislim na to da jasno osećamo u svojoj svesti, da je Iluzija na Zemlji KOMPLETNA. U prethodnim tekstovima je naglašavano da se ona odnosi, za nas i neočekivano - I NA OBLAST DUHOVNOSTI, dakle, ne samo na sva postojeća znanja, ne samo na perspektivu potpune fokusiranosti na vrednosti materijalnog sveta (što je, otprilike, domen interesovanja koje je Faust pokazao nakon dogovora sa Mefistofelom).

U kojem smislu nam je priča o Faustu još poučna?

DOMEN ILUZIJE, KROZ KOJI U SVOJIM INKARNACIJSKIM ISKUSTVIMA JOŠ NISMO PROŠLI - DOMEN JE KOJI NAS PRIVLAČI, DA U NJEGA ZAĐEMO I ISPROBAMO GA, KAKO BISMO, TEK IZ UNUTRAŠNJE PERSPEKTIVE, DAKLE, U TOM DOMENU IZNUTRA, MOGLI DA, ONDA KADA SE ZASITIMO - SPOZNAMO TAJ DOMEN ILUZIJE. Ovde, za Fausta, to je bio tzv. običan život i obična zadovoljstva ljudi koji nisu posvećeni sticanju znanja, koji, dakle, žive vođeni intuicijom bez posredovanja znanja.

U jednom periodu sam bio aktivan na forumu "Tajna", učestvovao u mnogo rasprava u kojima sam pokušavao da ukažem na to kako savremeno korišćenje teorija i principa za tzv. upravljanje sudbinom - zavodi na stranputicu ako ih primarno upregnemo u kola dobijanja ili privlačenja materijalnih vrednosti, zadovoljstava, momenata vezanih za našu situiranost u spoljašnjem svetu, itd. Onda sam u jednom trenutku shvatio (te tada i napustio forum), otprilike ono što sam na Faustovom primeru već objasnio: ljudi koji kroz inkarnacijsku istoriju svoje duše nisu prošli kroz određeni domen Iluzije, u ovom slučaju on je vezan za dominantne materijalne vrednosti našeg postojećeg sveta, ne mogu da shvate njegovu iluzornost, jednostavno, duša kao da im traži da se "istutnje" u tom domenu Iluzije, da bi je spoznali, tj. da bi spoznali taj domen Iluzije. Ako nekoga taj domen Iluzije ne privlači - znači da u inkarnacijskoj istoriji svoje duše svakako već ima iskustva u vezi sa tim, te mu se u to i ne zalazi, kao što se učeniku nekog višeg razreda ne zalazi u lekcije nekog nižeg razreda, jer su mu nezanimljive - znanja iz njih ne samo da su mu poznata, već su mu i suviše jednostavna, da bi mu bila privlačna.


Svaki evolutivni napor je dobar

Da ne ispadne, na osnovu teksta " Duhovni rast: buđenje u Zatvoru ili sa fenomenom 'ala je lep ovaj svet!'?", da imam na umu dobar i loš put u duhovnosti, pri čemu bi dobar put bio obavezno ispunjen mukama, problemima i poteškoćama. Što se, bez dorečenosti, može izvući kao nekakav posredan zaključak.

Ne samo u tom tekstu, već u celoj temi - bavim se nečim što bi se moglo nazvati ekstremnim teškim dešavanjima na duhovnom putu. Nisam ih ja, svakako, izmislio, niti ih umislio, ima o njima svedočanstava na sve strane u duhovnoj literaturi i u duhovnoj praksi. Ja samo želim da ukažem na njih, jer se neki na svom duhovnom putu mogu sa njima suočavati, ili su se već suočavali.

Posebno, kao što je već rečeno, u vremenskoj zoni poslednje dve decenije, u kojoj su pokrenuta i još uvek traju velika energetska naprezanja na Zemlji, a koja svakako znače i mogućnost pokretanja upravo takvih, ekstremno teških procesa kod nekih koji su se zaputili duhovnim putem.

NARAVNO DA JE SVAKI VID INTERESOVANJA ZA DUHOVNOST I BAVLJENJA DUHOVNOŠĆU DOBRODOŠAO! I svaki od njih ima svoju svrhu i mora dati makar kakve rezultate. Svaki vid interesovanja za duhovnost i bavljenja duhovnošću - makar to bilo i samo puko povremeno čitanje duhovnih tekstova, bez preduzimanja bilo čega, na osnovu tih tekstova, u životu ili u duhovnoj-životnoj praksi, ipak ono je signal da je duša takvog čitaoca ili duhovno zainteresovanog POŽELELA NEŠTO VIŠE od utopljenosti u kolotečinu, i načina življenja, i hijerarhije vrednosti mase.

I ako neko najnormalnije funkcioniše i najnormalnije se oseća u okviru masovne svesti (najnormalnije - po njenim merilima), uz sva njegova interesovanja i bavljenje duhovnošću - to ne znači da je on u smislu bavljenja duhovnošću na lošem putu. Raspon dešavanja u procesu duhovnog rasta je vrlo širok: od pukog interesovanja, ispoljenog u vidu čitanja duhovnih tekstova, možda eventualno uz neko usputno bavljenje nekim od vidova duhovne prakse (npr. čitanje molitvi), pa do vrlo teških vidova koji znače silazak u pakao duše, ili - otvaranje Pandorine kutije negativnih energija podsvesti. U tom rasponu svaka etapa je dobra i potrebna, pitanje je samo koja od njih je primerena nekakvim duhovnim kapacitetima ili duhovnim predispozicijama pojedinca. Valjda je prihvatljiva teza po kojoj smo svi mi inkarnirani sa različitim duhovnim iskustvima i postignućima u prethodnim inkarnacijama. I MI SADA, U OVOM ŽIVOTU, SAMO MOŽEMO NASTAVITI TAMO GDE SMO STALI, OD TAČKE DO KOJE SMO STIGLI, SVAKAKO NE MOŽEMO PRESKAKATI STEPENICE DUHOVNOG RASTA.

Uzgredna napomena: ovo gradiranje po duhovnim predispozicijama ili kapacitetima NIKAKO NE ZNAČI I NAŠE GRADIRANJE PO LJUDSKOJ VREDNOSTI. SVAKO OD NAS, PA I, USLOVNO REČENO - NAJNEGATIVNIJE OSOBE, JE PODJEDNAKO VREDNO BIĆE. I svako od nas će, inkaranacijski posmatrano - pre ili kasnije, stati na put evolucije, otrgnuti se od stagnacije ili retrogradnosti, koji su svakako imali svoju kosmičku svrhu.

Dakle, svaki vid bavljenja duhovnošću je dobrodošao. Međutim, to, što ispravno želimo da ohrabrujemo svakoga ko se na bilo koji način uključuje u zainteresovanost za duhovnost ili za bavljenje njome, ne znači da ne treba da govorimo o celom spektru pitanja, o širokom dijapazonu fenomena koji su vezani za duhovni rast, a neki od njih, kao što je naznačeno, dotiču se vrlo teških procesa, ako bismo ih sa stanovišta postojećih nauka locirali, rekli bismo - teških procesa prvenstveno na psihološkom planu. Ti najteži procesi, najteži scenariji na duhovnom putu su ovde tema, DAKLE, NE U TOM SMISLU DA SE ONI SAGLEDAVAJU I NUDE KAO JEDINO ISPRAVAN PUT, već se o njima govori kao o scenariju o kojem se manje govori u duhovnim delima, a koji ipak može neke od nas da snađe. Pa, ako nas snađe - da imamo neku vrstu orijentira, makar samo u opisima mogućih teških manifestacija.

Šta je ovde još zanimljivo, ili, da kažemo - korisno?

Makar samo teorijski većini koji se svojim interesovanjem i bavljenjem zapute ka duhovnosti jasno je da je suočavanje sa Iluzijom ili iluzijama jedno od težišnih duhovnih pitanja. TO, ŠTO SMO NA TERENU DUHOVNOSTI, PA POČINJEMO DA SHVATAMO ILUZIJU I DA SE SUOČAVAMO SA NJOME - NE ZNAČI DA JE SAM NAŠ TEREN, DUHOVNOST, IMUN NA ILUZIJE. NAPROTIV! Kao što se i u nekim duhovnim delima odlično konstatuje, a može to da lepo potvrdi svako ko dođe do te faze u svom razvoju - ILUZIJA JE NAOPASNIJA, TJ. NAJSUPTILNIJA, A TO ZNAČI - NAJTEŽE UOČLJIVA, UPRAVO NA TERENU DUHOVNOSTI. Lako ćemo prozreti Iluziju na terenu materijalnih vrednosti, već mnogo teže na terenu duhovnosti.

SVE DOK SMO ZAROBLJENI ILUZIJAMA U NEKOJ OBLASTI - NEMA NAM SLOBODE U TOJ OBLASTI I NEMA NAM REALNOG NAPREDOVANJA U NJOJ. Valjda se to podrazumeva: MI U TOM SLUČAJU SAMO MOŽEMO IMATI ILUZIJU SLOBODE, MOĆI I NAPREDOVANJA.

Iz nekih sagledavanja i teza u ovoj temi (kolumni) svakako je to, pretpostavljam, dovoljno jasno. Na primer: povišavanje vibracija nečije svesti, u uslovima njegove obične životne pozicije, sa uronjenošću u masovnu svest niskih vibracija, SASVIM JE LOGIČNO, DA KAŽEMO - SASVIM LOGIČNO ČAK SA STANOVIŠTA FIZIČKIH PRINCIPA, DA RAĐA KOLIZIJU ILI KONFLIKT IZMEĐU NIVOA VIBRACIJA MASE I DATOG POJEDINCA. KOLIZIJA ILI KONFLIKT KOJI SU BOLNI ZA TAKVOG POJEDINCA. ŠTO JE RAZLIKA VEĆA, TAKOĐE JE LOGIČNO, TO SU KONFLIKT I KOLIZIJA JAČI, DAKLE - BOLNO DOŽIVLJAVANJE SOPSTVENE POZICIJE INTENZIVNIJE. Ne kaže uzalud Ra, da ovo uzmemo kao pretpostavku-ilustraciju (jer ne možemo znati da li je baš tako u višim denzitetima): oni pripadnike svoje grupne duše ne šalju u zone ekstremno niskih vibracija, jer je to isto kao da ih šalju u zatvor. Odnosno, u jednom drugom duhovnom delu, a u vezi sa pitanjem da li će se u ovim vremenima pojaviti Isus: visoko razvijena bića se u ovakvim uslovima ekstremnih energetskih naprezanja na Zemlji ne mogu inkarnirati, jer bi energija mase ili planetarna energetska naprezanja njih kao bića "spržila", odnosno ovakva jaka Iluzija bi ih u određenom smislu deformisala. Odnosno: niko od tih bića se ne inkarnira u svojoj punoj snazi, jer je to nemoguće, inkarnira se jednim svojim delom. Ako bi čak postojala varijanta da se inkarniraju u punoj snazi - onda bi neko "pukao", ili masa u kojoj je takav neko, ili on kao individualizovano biće (uslovno rečeno individualizovano biće, jer se kaže da u višim denzitetima pojam indivdualnosti nije ravan onome što mi imamo ovde na Zemlji).

Sada, ako se neki pojedinac, uz tu uronjenost u masovnu svest, u onome što smo nazvali BAVLJENJEM DUHOVNOŠĆU U OBIČNOJ ŽIVOTNOJ POZICIJI, dospe do stanja svesti u kojem se sasvim prijatno oseća, a po nekim signalima zaključuje da je postigao neki viši duhovni nivo - on ostaje zarobljen u toj iluziji, I ONDA MU TA ILUZIJA DOLAZI KAO OGRANIČAVAJUĆI FAKTOR DALJEG RASTA. KAKO DALJE NAPREDOVATI, AKO IMAMO ILUZIJU VEĆ POSTIGNUTOG VISOKOG ILI ZA NAS NAJVIŠEG MOGUĆEG DUHOVNOG NIVOA? Ili ako se držimo obrazaca neke grupe ili učenja, a u kojima je, što je skoro čest slučaj u današnje vreme, jedan od parametara probuđenosti i višeg duhovnog puta: fenomen koji sam označio kao "ala je lep ovaj svet".

BAVLJENJE DUHOVNOŠĆU I DUHOVNO NAPREDOVANJE U OBIČNOJ ŽIVOTNOJ POZICIJI JE MNOGO, MNOGO KOMPLEKSNIJE OD UPRAŽNJAVANJA DUHOVNIH TEHNIKA I OD FOKUSIRANJA NA POZITIVNOSTI (biti Ljubav, Svetlost, zračiti Ljubav, Svetlost...). Ako se mi držimo predstave, ODNOSNO ILUZIJE, o velikom duhovnom postignuću, uz fenomen "ala je lep ovaj svet!", mi se sa kompleksnošću bavljenja duhovnošću u običnoj duhovnoj poziciji nikako nećemo i ne možemo uhvatiti u koštac.

Kompleksnost... Što je nečija svest šira i razvijenija - to je njegovo sagledavanje, pronicanje u sve što ga okružuje, sve dublje i sveobuhvatnije. Nemoguće je, na primer, da takav neko obavlja svoju profesionalnu delatnost, A DA SE NE SUOČAVA SA NEDOSTACIMA I DOSLOVNIM GLUPOSTIMA NA SVAKOM KORAKU U SISTEMU U OKVIRU KOJEG OBAVLJA SVOJU DELATNOST. STANJE "ALA JE LEP OVAJ SVET!", A PITANJE JE DA LI JE ONO IUISTINU I MOGUĆE, NIJE MU BUKVALNO NI OD KAKVE KORISTI U NJEGOVOM SUOČAVANJU SA NEDOSTACIMA I GLUPOSTIMA KOJE IMA NA SVAKOM KORAKU, A U OKVIRU KOJIH MORA DA DELUJE, U VEZI SA KOJIMA TREBA DA KOMUNICIRA SA SVOJIM SARADNICIMA, ITD. Vidiš oko sebe divan svet, divne ljude, a ono - podređeni ti natovare brdo poslova, jer te smatraju blesanom, koji se ni sa kim ne raspravlja i koji POZITIVNO prihvata sve što mu nametnu; iza leđa ti se podsmevaju, podsmešljivo obraćaju, možda i vređaju, itd. BAŠ ME ZANIMA KAKO NEKOME TO STANJE "ALA JE LEP OVAJ SVET!" MOŽE DA POMOGNE U OVAKVOJ SITUACIJI, KOJA IMA SVOJE "KOORDINATE" I SVOJU LOGIKU I KOJA NAM NAMEĆE POTREBU DA U SKLADU SA TIM "KOORDINATAMA" I LOGIKOM REAGUJEMO I SNALAZIMO SE.

Pošto već govorimo o ilustracijama, uzmimo još jednu... U običnoj poziciji bavljenja duhovnošću pojedinac mora, prirodno, da se suočava sa mnoštvom problema na svakom koraku (novčani problemi, zdravstveni problemi članova porodice, stambeni problemi, razni kvarovi raznih aparata i mašina koji su već neophodni deo normalnog funkcionisanja porodice u savremenim uslovima, itd.). Da li uz mnoštvo problema uopšte može da bude u stanju svesti "ala je lep ovaj svet" ili da svima i svemu šalje Ljubav-Svetlost-Mir, može li tim stavom i sa tim stanjem da rešava sve te probleme. Da, ako je uistinu duhovno izgrađen, bar u nekoj meri - on neće panično ili stresogeno da reaguje na probleme, već sasvim smireno, ali, opet: problem je problem, on, kao što je poznato iz psihologije, stvara jedan, manji ili veći naboj, unutrašnji konflikt, koji proizilaze iz naprezanja da se problem sagleda, da se nađe rešenje i da se preduzimaju koraci da se rešenja realizuju.

TO SU NEKI OD VIDOVA TIH KOMPLEKSNOSTI BAVLJENJA DUHOVNOŠĆU U OBIČNOJ ŽIVOTNOJ POZICIJI, NA KOJE JE UKAZANO.

Do sada je ukazivano samo na probleme, na izazove i iluzije u bavljenju duhovnošću u običnoj životnoj poziciji. TO NE ZNAČI DA TU PERSPEKTIVU SMATRAM ZATVORENOM I BEZNADEŽNOM! POZICIJA JESTE IZUZETNO TEŠKA I KOMPLEKSNA, TAČNO JE DA ONA ZAHTEVA IZUZETNU SNAGU DUHA, ALI - ONA NIJE I BEZNADEŽNA, JER U NJU NE BISMO NI BILI POSTAVLJENI, NEKIM VIŠIM PLANOM (ili: ne bismo sami sebe za nju planirali pre inkarnacije, ako uzmemo tezu o planu duše).

Promišljanje rešenja za muke, poteškoće i probleme bavljenja duhovnošću u običnoj životnoj poziciji - ostaju za drugi deo teme, nakon što se isrpi fenomenologija samih muka, poteškoća i problema. Jer, da bismo promišljali rešenja za probleme u nekoj oblasti - moramo prethodno samu tu oblast i probleme u njoj sveobuhvatno sagledati.



Problem sa motivatorom pri probuđenosti za Iluziju

Problem sa motivatorom - u smislu u kojem moja komšinica baba Rada kaže za nekoga ko nije preduzimljiv: "Nema taj u sebi terača!". Eto, i poneki od "običnih" ljudi, koji se ne bave psihologijom i duhovnošću, osećaju na svoj način tu distinkciju: unutrašnji-spoljašnji motivator. Otprilike se zna ili makar sluti o čemu se radi, i bez zalaženja u psihologiju (postoji i poseban smer - psihologija motivacije, valjda je P. Dil jedan od važnijih predstavnika), tek da ovde naglasimo za naše sagledavanje bitne momente.

U slučaju unutrašnjeg motivatora (tzv. intrinzična motivacija) imamo UNUTRAŠNJE podsticaje za angažovanje u svetu u kojem živimo. Radi se o tome da nešto intimno doživljavamo kao vrednost, kao vredan cilj, iznutra nas NEŠTO pokreće da mu težimo, da se angažujemo da ga postignemo, ostvarimo, onda kada ga postignemo ili ostvarimo - imamo osećaj ispunjenja, samoostvarenosti.

Spoljašnje podsticaje imaju svi, radi se o svemu što nas spolja natera na angažovanje, odgovaralo nam to ili ne, donosilo nam to osećaj ispunjenja ili ne, shvatali mi to kao vrednost ili ne. Naravno, ovi motivatori su najčešće u prepletu: neki generalni cilj nas iznutra motiviše na angažovanje, međutim, po fazama ili etapama - mi smo često PRINUĐENI na aktivnosti koje nam ne donose ispunjenje, koje bismo rado preskočili, da možemo.

Kritična masa ljudi, a oni tvore masovnu svest koju kao konstrukt ovde često koristimo, koji se još nisu probudili za Iluziju, NEMAJU PROBLEME SA UNUTRAŠNJIM MOTIVATOROM ZA ANGAŽOVANJE U POSTOJEĆEM SVETU. Novac, karijera, materijalne vrednosti, putovanja, razni tipovi uživanja (a u tu svrhu su čitave industrije uključene)... WOW! Retko ćete naći pojedince za koje bilo koja od ovih vrednosti nije golemi motivator, koji ih može navoditi da ogromnu energiju ulože u angažovanje u kojem će dobiti te vrednosti ili ostvariti ciljeve vezane za njih.

PROBLEM, VELIKI, MOŽDA KLJUČNI PROBLEM SA MOTIVATOROM POJAVLJUJE SE KOD ONIH KOJI SE PROBUDE ZA ILUZIJU!

Da samo preciziramo: i oni koji se probude za Iluziju, uzimamo i dalje oblast bavljenja duhovnošću u običnoj životnoj poziciji - još uvek žive u postojećem svetu, imaju svoju porodicu, o kojoj moraju brinuti, imaju svoj posao, koji im omogućava da izdržavaju porodicu, itd. Dakle, na mnogo šta, na obavljanje brojnih aktivnosti oni su PRISILJENI... Ako nemaju auto - težiće i oni da ga imaju, ako nemaju kuću ili rešeno stambeno pitanje - boriće se da ga reše... Ali će sve to doživljavati kao iznuđene aktivnosti, koje su neophodne za puko postojanje u ovoj ravni, odnosno, koje im donose neke optimalne životne uslove, ALI ONI TE AKTIVNOSTI NIKAKO NEĆE DOŽIVLJAVATI KAO NEŠTO ŠTO IM DONOSI ISPUNJENJE. Ako imaju auto koji im solidno služi, neće im ni padati na pamet da se bore da kupe bolji, luksuzniji. Ako imaju normalan stan - neće im padati na pamet da se bore za bolji, luksuzniji. Itd. JER ZA NJIH TA VRSTA BORBE NEMA SMISLA, NIJE IM VREDNOST, AKO NIJE - NEĆE IMATI NI UNUTRAŠNJEG MOTIVATORA, A NI ENERGIJE, ZA ANGAŽOVANJE U TOME, TE SE NEĆE, OSIM AKO NISU PRISILJENI, NI ANGAŽOVATI.

Pogledajmo malo dublje kakve sve lomove ovaj važan problem sa motivatorom izaziva u svesti onoga ko se probudi za Iluziju.

Buđenje za Iluziju znači dubinski, intenzivan osećaj, što je znatno više od konstrukcije uma, o prolaznosti i propadljivosti svega što postoji oko nas. Naizgled je to u koliziji sa onim što vidimo oko sebe: svet koji je čvrst, trajan... Zidovi stana u kojem smo - i juče i prekjuče su bili tu i takvi kakvi su danas, auto koji vozimo - takođe, zgrada u kojoj radimo - takođe... Buđenje za Iluziju je jedna dubinska percepcija: jesu i zidovi stana, i auto, i zgrada u kojoj radimo... TRENUTNO tu, čvrsti, postojani... Ali, već sutra mogu biti prah i pepeo. Možda u nekoj pojedinačnoj nesreći, možda u nekoj katastrofi širih razmera (zemljotres, itd.). Ograničena percepcija vidi postojanost, kao da su ti zidovi, auto, itd. - VEČNI. Proširenija percepcija vidi prolaznost i propadljivost svega toga, pa, ako ne bukvalno sutra, onda za nekoliko godina, nekoliko decenija... Da li će oni propasti sutra ili za pedeset, sto godina - suštinski ništa ne menja status tih stvari u našoj svesti, ukoliko je ona proširena za dublju percepciju.

Sa stvarima ćemo još i lako: propalo ćemo zameniti, ponovo izgraditi... A ŠTA JE SA NAMA, SA NAŠIM TELOM, SA NAŠIM POSTOJANJEM VEZANIM ZA OVO NAŠE TELO?! U POTRESU U SVESTI, SA KOJIM ZAPOČINJE BUĐENJE ZA ILUZIJU - TO PITANJE NAM DRAMATIČNO, BOLNO ISKRSAVA, ONO KAO DA NAM ZAMRAČI SVE OVOZEMALJSKE VREDNOSTI. Nije slučajno da proces, onaj pravi, buđenja za Iluziju upravo započinje od nas samih, tj. od suočavanja sa sopstvenom smrću, ili sa smrću bližnjih. Ako smo imali jedan miran i lep život, bili zadovoljni onim što imamo, imali posao koji nas ispunjava, uživali u životnim zadovoljstvima, itd, itd. - suočavanje sa smrću može da nam potkopa sve te oslonce u životu. Naravno, on se dalje prenosi na sve stvari i ljude koji nas u ovom životu okružuju. Šta mi znači to, što sam postigao, na primer, neki veliki uspeh u životu, ako me na hiljadu nenadanih načina već sutra može zadesiti teška bolest i smrt, koji će jednim jednim potezom izbrisati sve to što je u mojoj svesti bilo OD NEPROCENJIVE VREDNOSTI?!

TO JE PRAVO, DUBINSKO BUĐENJE U SVETU ILUZIJE! No, da ne ispadnu ovo samo kao moje lične opservacije, da navedem i primere onih koji su u ovome svakako autoritativniji...

Na primer - Tolstojev slučaj. On negde opisuje kako je oko pedesete godine zapao u ovaj proces: onda, kada je imao sve što se može poželeti, izgrađenu karijeru, tj. stekao je slavu kao uspešan pisac, imao bogatstvo, dobru porodičnu situaciju, itd. Odjednom mu se desio ovakav potres u svesti, kao što sam delimično opisao, sve mu je, bez nekih spoljašnjih povoda, počelo da gubi smisao, nije više bilo uporišta u ovom svetu i u ovom životu, koji bi mu životu dali vrednost. Bilo je trenutaka kada je pomišljao na samoubistvo, i ta pomisao se zaista često javlja u ovakvim slučajevima, što se nekako pomalo i očekuje kao posledica dešavanja u nečijoj svesti: gubljenja vrednosti i smisla svega što postoji. On se iz ovoga ispetljao maksimalnom posvećenošću religiji, ali ne klasičnoj varijanti. Imamo slučaj i rumumskog filozofa Emila Siorana, koga je osećaj besmislenosti svega što postoji, svest o iluzornosti svega postojećeg - pratila celog života, te se može naći iskazana u njegovim delima. Da i ne govorimo o pesnicima koji su skoro celog života bili "opsednuti" smrću (na primer: Bodler, Rilke). Itd.

SA OVIM POTRESOM U SVESTI - SVET NAM VIŠE NIKADA NE MOŽE BITI ISTI KAO ŠTO JE BIO PRE NJEGA, MI SE VIŠE NIKADA NE MOŽEMO VRATITI STARIM VREDNOSTIMA, A TO ZNAČI, evo, dolazimo do ključne teze ovog teksta, NE MOŽEMO SE VRATITI STARIM (UNUTRAŠNJIM) MOTIVATORIMA ZA ANGAŽOVANJE U OVOM SVETU.

U TOM PROCESU MI IZNUTRA SPOZNAJEMO ILUZORNOST OVOG SVETA: vidimo Iluziju tamo gde se neko dubinski raduje bilo čemu u životu; dubinski, tako da radost zahvata celo njegovo biće; vidimo, iz dubine svog bića osećamo Iluziju tamo gde se ljudi upinju i ulažu maksimum svoje energije u bilo koje propadljive poduhvate... Prosto nas iznutra boli kad vidimo kako ljudima donosi ispunjenje nešto što vrlo jasno vidimo kao Iluziju: gomilanje materijalnih vrednosti, borba za karijeru, za slavu, razni tipovi uživanja, itd.

Spoznavanje iluzornosti... I Iluzija je vid postojanja. Ne možemo mi glavom kroz zid, zato što OSEĆAMO kako je on, kao i sve na ovom svetu Iluzija. ALI, U DUBINI SVOG BIĆA MI OSEĆAMO PROLAZNOST I PROPADLJIVOST SVEGA NA OVOM SVETU, PRI SVAKOM POGLEDU NA BILO ŠTA NA OVOM SVETU, TE U TOM SMISLU GOVORIMO O SPOZNAJI ILUZIJE. Ne u tom smislu da mi vidimo kako je zid pred nama Iluzija, te da možemo da kročimo kroz njega; mi ga samo pri njegovoj percepciji intenzivno doživljavamo kroz perspektivu prolaznosti.

Svako se u bilo kojem vidu u životu suočava sa fenomenom smrti, makar u vestima ili vezano za ljude koji žive u njegovoj okolini. I NE POKREĆE TO SUOČAVANJE SA SMRĆU KOD SVIH, ILI KOD MNOGIH - PROCES BUĐENJA ZA ILUZIJU. TAJ PROCES MOŽE DA SE POKRENE SAMO KOD ONIH KOJI SU SPREMNI ILI ZRELI ZA NJEGA. A to su pojedinci sa duhovnim predispozicijama ili kapacitetima koji su u prethodnom tekstu spomenuti, kao preneti iz prethodne inkarnacije. Zar je mali broj onih koji su se suočili sa mogućnošću sopstvene smrti, ili sa smrću bližnjih, ili osoba za koje su bili vezani, pa da ipak ta teška dešavanja nisu pokrenula neke posebne proces u njihovoj svesti? Svakako, niko to ne može lako da doživi i preživi, biva u nekom družem ili kraćem periodu "izbačen iz koloseka", ali - malo-pomalo, vrati se on u normalu, i nastavi on da teži svojim starim iluzornim ciljevima.

NASUPROT TOME, ONAJ, KO ZAPADNE U PROCES BUĐENJA ZA ILUZIJU - VIŠE SE NIKADA NE VRAĆA NA STARO! On više nikada ne može da uživa u sitnim životnim radostima, JER SE CELOKUPNA NJEGOVA PERCEPCIJA RADIKALNO IZMENILA: KAKO DA UŽIVA U BILO ČEMU NA OVOM SVETU, KAD GA DOŽIVLJAVA, KAD JE DUBINSKI INTENZIVNO SVESTAN PROLAZNOSTI I PROPADLJIVOSTI SVEGA, i nekog događaja ili stvari u kojoj drugi uživaju, i svega što ga okružuje, konačno, tj. na samom početku - sebe samog.

E, TU SE OTVARA TA TEŠKA ZONA GUBLJENJA MOTIVATORA ZA ANGAŽOVANJE U OVOM SVETU, NAKON ŠTO SE POJEDINAC PROBUDIO ZA ILUZIJU. Ako sve postojeće dubinski percipira kao prolazno i propadljivo - šta da mu bude unutrašnji "terač" za angažovanje?

U duhovnoj literaturi imamo odgovor: više vrednosti. Videli smo: kod Tolstoja je to bila njegova varijanta religioznosti. Načelno, ovakav odgovor svakako možemo prihvatiti kao ispravan. MEĐUTIM, ON JE TOLIKO APSTRAKTAN, DA NAM I NIJE OD NEKE VEĆE PRAKTIČNE KORISTI. Bar za poziciju o kojoj ovde govorimo: o bavljenju duhovnošću u običnoj životnoj poziciji.

Pitanje je svakako mnogo složenije, i do praktično primenljivih rešenja, za bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji, svakako moramo doći traganjima u nekim drugim smerovima, koji nam, izgleda, u duhovnoj literaturi i nisu baš toliko štedro razjašnjeni. (Uostalom, valjda i nama pada u deo da postojećim duhovnim znanjima i iskustvima dodamo i neki svoj pečat, doprinos, kao odraz vremena u kojem živimo, svoje specifične spoznaje, kao i opise za ovo vreme specifičnih iskustava.)

Dodatak: osvrt na depresiju, a u kontekstu ove teme

Da se osvrnemo, na kraju, u dodatku, na nešto što bi moglo da bude mala podtema ovog teksta - na depresiju; da se osvrnemo, jer neki momenti možda mogu biti podsticaj za promišljanje onima koje je ova "muka" snašla ili koji su imali neke "epizode" sa njom. Ona je svakako složen fenomen, ponajmanje se može svesti na jedno objašnjenje i jednu liniju tumačenja, ali, sa stanovišta pitanja kojim smo se ovde bavili, može se nešto natuknuti i o njoj. Oni koji su imali iskustva sa depresijom, ili poznaju ljude koji su u depresiji (nisam slučajno jedno vreme bio aktivan i na "Depresija forumu", sa simptomatičnom temom: "Depresija i duhovni rast") - svakako će u mnogim detaljima koji su ovde navedeni prepoznati sipmtome depresije. Takođe, ako uporedimo opise procesa kroz koje su prolazili polaznici ranije već spominjanih škola misterija - takođe možemo vrlo jasno prepoznavati simptome koje u današnje vreme pripisujemo depresiji. U tom smislu depresija svakako ima veze sa POTENCIJALNIM duhovnim rastom, tačnije - sa buđenjem za svet Iluzije.

Međutim, šta je, IZGLEDA, problem, zbog kojeg većina teško izlazi na kraj sa depresijom, odnosno, zbog kojeg većina ostaje teško zaglavljena u "raljama depresije" maltene celog života.

Deo odgovora je svakako sadržan u razmatranju koje je tema ovog teksta: gubljenje motivatora za angažovanje. To mi je itekako poznato, iz mnoštva poruka iz vremena kada sam bio na spomenutom forumu.

MEĐUTIM, VEĆI JE PROBLEM, ČINI MI SE, ŠTO ONI KOJE SNAĐE DEPRESIJA - OSTANU ZAGLAVLJENI NA POLA PUTA: u njima se svakako pokrenuo proces buđenja za svet Iluzije, po svemu onome što je ovde opisano, što ih izbacuje iz koloseka dotadašnjeg uobičajenog angažovanja, jer ovaj proces znači i neku vrstu energetskog deficita. (Ja sam ovde govorio o suočavanju sa smrću, a ta inicijalna kapisla, za pokretanje procesa, može biti čak nešto vrlo iracionalno. Sećam se primera sa foruma, u kojima su pojedinci opisivali upravo stanja koja sam ovde opisivao /sve postaje besmisleno, nema motivatora za angažovanje, itd./, a pri čemu su im povodi bili, sa našeg stanovišta - sasvim iracionalni, na primer: to što su ih momak ili devojka ostavili!) PROCES OVE VRSTE BUĐENJA MOŽE DA TEČE DALJE, DA TEČE NORMALNO - UKOLIKO SE ONI OSLOBODE STARIH VREDNOSTI I STARIH CILJEVA. Jer je to proces buđenja za Iluziju. Ako se on odvija "po planu": pojedinac više ne UMIŠLJA da će mu ispunjenje doneti stare vrednosti: EH, SAMO KADA BI IH MOGAO DOSEGNUTI! Takvi, sa započetim procesom, onemogućeni su u dotadašnjem normalnom funkcionisanju, po parametrima postojećeg sveta - normalnom funkcionisanju. A oni uporno teže starim vrednostima, uporno, kao leptir koji udara i udara u staklo, sa namerom da izađe napolje.

Sa započetim teškim procesom - oni su onemogućeni u tzv. normalnom funkcionisanju, izmiču im ispod nogu stari motivatori, a - oni se uporno drže starih vrednosti i uporno im teže, i vide svoje IZLEČENJE u svoj stari tip angažovanja, u stare vidove ispunjenja starim angažovanjima. Jeste strašno teško naći nova vrednosna uporišta i definisati novu paradigmu življenja, ali - pokušaj vraćanja na staro nikako nije rešenje, jer je već rečeno: niko, kod koga krene ovaj proces - ne može se vratiti nazad, na ostvarivanje starih vrednosti, i na ISPUNJENJE koje će im doneti stare vrednosti. To, što neko, sa depresijom, ne funkcioniše više kao dobar student, kao supružnik, kao radnik... sa duhovnog stanovišta je dobar proces, jer je ta disfunkcionalnost deo muka koje su propratni efekti procesa buđenja. Ako ne redefinišemo svoje vrednosti, težnje i ciljeve - onda: borimo se za povratak na stare vrednosti, kao nekadašnje motivatore, proces u nama nas koči u tome, mi se starim vrednostima i starom angažovanju ne možemo vratiti, a ne korigujemo svoju paradigmu, te - ostajemo zaglavljeni na pola puta, u procesu buđenja za Iluziju...

Da bi ovo bilo malo konkretnije, da objasnim na već navedenom Tolstojevom primeru: i on bi ostao zaglavljen na pola puta, da se uporno borio, UZ SVE MUKE KOJE MU JE NABACIO PROCES U KOJI JE UPAO, da ima i dalje kao UNUTRAŠNJE POKRETAČE, sve one vrednosti koje su mu do tada bile pokretači (status u društvu, uspešna karijera, dobra porodica...). Ne, on je "redefinisao" svoju staru paradigmu, te odredio novi smer svojim težnjama, postavio nove ciljeve. Naravno, svako u ovakvoj situaciji mora i dalje da funkcioniše i u porodici, i na poslu, i u društvu (svakako, mnogo, mnogo otežanije nego ranije), ali - sva ta angažovanja u njegovoj svesti dobijaju novi status: shvata njihovu iluzornost, one mu više ne donose ispunjenje ili samoostvarenje, sve što u tim angažovanjima nije neophodno, što se može zaobići - oni će ili otaljavati ili zaobilaziti, a u korist angažovanja na novim vrednostima, tj. ciljevima.



Tajna formula ravnoteže - 1.dio

Otprilike smo identifikovali neke glavne probleme vezane za bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji, te u drugom delu teme ("Bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji") možemo preći na razmatranje momenata koji bi trebalo da budu prvenstveno praktična rešenja za te probleme. "Koji bi trebalo da budu"...? Bavljenje duhovnošću, ako je u našoj percepciji lišeno iluzija, veoma je složeno, MNOGO JE VIŠE OD TOGA DA SE BAVIMO MEDITACIJOM ILI NEKOM DUHOVNOM TEHNIKOM, DA UĐEMO U NEKO STANJE SLIČNO NIRVANI I - DA SMATRAMO DA SMO POSTIGLI SVOJ DUHOVNI MAKSIMUM, NAKON KOJEG VIŠE NEMAMO ŠTA DA RADIMO, VEĆ SAMO DA ODRŽAVAMO TO BLAŽENONEBESKO STANJE. (Kao F. Nielsen u komičnim detektivskim filmovima, koji recituje neku svoju idiličnu tiradu o svojim nekadašnjim uspesima ili o nekim lepim vremenima, a iza njega se ljudi krše, lome, tuku, kradu, pale, razbijaju...) A pogotovu je komplikovano bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji. U ovom drugom slučaju - pre možemo govoriti o JOŠ UVEK OTVORENIM traganjima svih nas, o eksperimentima i isprobavanjima raznih ideja, modela i tehnika, nego o jedinstvenom koceptu koji bi nam bio univerzalno i provereno rešenje. Dodatno je to neizvodljivo i zato što se svako od nas nalazi u sopstvenim specifičnim uslovima, ne samo onim iz naše specifične životne pozicije, već i u onim uslovima koji proizilaze iz naših različitih duhovnih iskustava i predispozicija.

Bio sam u jednom periodu i na forumu "Tajna", što znači da me je duhovni put naveo i na modele, teorije i principe tzv. upravljanja sobom i sudbinom (a tu je možda već i šire poznata plejada delatnika i teoretičara: od ranijih - E. Kuea i P. K. Žagoa, do brojnih savremenih: Dž. Marfi, V. Zeland, Abaraham-Hiks, itd.). Da fenomen "tajne" zaista jeste važan u duhovnosti, vidimo, između ostalog, i po tome što i u nekim drevnim duhovnim spisima imamo "prisutne" i objašnjene takve ideje i teorije. Ovde sam "tajnu" spomenuo iz sledećeg razloga: ne samo po fasciniranosti savremenog čoveka moćima koje bi mogao da ima i da ih primenjuje u svetu u kojem živi, nego i po merilima starijih duhovnih učenja - moć vladanja sobom i sopstvenom sudbinom je ključna u našem životu, možda ključni "teren" za manifestovanje moći naših misli. "Tajna" ne bi ni označavana kao "tajna" i ne bi bila prenošena tajnim putevima - da je ona namenjena masi, tj. svim ljudima nezavisno od niova svesti koji su postigli. Kada se "tajna" nađe u rukama onih koji nisu dovoljno duhovno zreli za nju - takvi delovanjem po principima "tajne" samo mogu nanositi štetu sebi, a na načine koje i ne vide i ne shvataju (paradoksalno: dobijaju sve što požele, a nanose štetu sebi!; no - to je posebna tema).

Zato, između ostalog - "tajna", kao fenomen upravljanja sobom i sudbinom, mora da ima jednu prethodnu osnovu: PROBUĐENOST ZA SVET ILUZIJE. Kada "tajnu" koriste oni koji se nisu dovoljno izgradili ili pripremili za njeno korišćenje - oni svojim delovanjem po principima "tajne" samo umnožavaju Iluziju, ČIME SVOJU SVEST SAMO SVE DUBLJE URANJAJU U ILUZIJU, umesto da se postupno kreću putem spoznavanja i oslobađanja od Iluzije.

Ovaj duhovno neevolutivni, antievolutivni proces odlično se može ilustrovati jednom od najlepših duhovnih priča koje znam. ("Neevolutivni, antievolutivni proces " - naravno, svaki pojedinac ima pravo i slobodnu volju da bira svoj put i svoja iskustva; što ne znači da mi nemamo prava da govorimo o tome šta jeste, a šta nije evolutivni proces, a zarad onih koji su postojanije okrenuti duhovno evolutivnom.) (Priču prenosim po sećanju.) Umre neki bogataš i nađe se u nekom praznom prostoru, koji je osvetljen i prijatan, ali - prazan. Nakon nekog vremena on pomisli kako mu tu i nije tako loše, samo - kad bi imao auto koji je imao dok je bio živ, da se malo provoza ovim prostorom, da razbije dosadu. Dobije on taj auto, provoza se, pa mu i to postane dosadno. Onda poželi da dobije kuću bar sličnu onoj u kojoj je bio za života - dobije i nju. I to mu postane dosadno, poželi da ima neke od žena koje je imao dok je bio živ - dobije i njih. I provod sa njima mu postan dosadan, te on u jednom trenutku, zamoren nizanjem i ispunjavanjem tih želja, a tako da mu nijedna nije donela ispunjenje kao što je izgledalo kada mu se svaka pojedinačna želja javila, podigne pogled i zapita: "Bože, ako je ovako naporno i dosadno u Raju, kako li tek u Paklu?!". A Glas mu odgovori: "A šta misliš, gde se nalaziš?!". Da, delovanje, koje se niže u nedogled, na pridobijanju svega željenog u Iluziji, a tako da nam samo umnožava iluziju osećaja ispunjenja - i čini pakao od našeg života. I jasno je šta se dešava sa onim ko se po principima "tajne" ili na neke druge načine stavi u službu "beskonačne" jurnjave za iluzornim ciljevima.

Uslov za duhovno evolutivnu primenu "tajne" je - probuđenost za Iluziju, jer - takav pojedinac je nadišao vrednosti iz fizičke ravni kao unutrašnje pokretače za delovanje, dakle, on svojim delovanjem po principima "tajne" neće umnožavati Iluziju, ni na svoju, ni na štetu kolektiva u kojem je. On ih samo može koristiti u smeru evolutivnog delovanja, bilo ličnog, bilo kolektivnog.

Da, primena modela, teorija i principa "tajne", radi delovanja na poboljšanje sebe i sopstvene sudbine (uzgred - veliko je pitanje šta neko slabije izgrađene svesti i vidi kao poboljšanje sebe samog, možda - da je uvek srećan, da je vitkiji, lepši, da privlači svojim kvalitetima druge osobe, itd.), za privlačenje u svoj život svega željenog, možda posebno u današnje vreme, jeste zbog rezultata koji su dokazani - fascinantna svakome. Međutim, kao što je pokazano - nije i duhovno korisna (mada se u nekima od tih teorija pokušava dokazivati suprotno, npr. kod Abraham-Hiks).

Uzmimo nekoga ko spada u takvu grupu ljudi, koje duhovnost ne zanima posebno, a dešavanja u životu ga nisu navodila na neko intenzivnije napredovanje u svesti nezavisno od nezainteresovanosti za duhovnost... - tajna koju bi mogao da koristi, a kojom bi mu se kvalitativno poboljšao život (što on primenom principa "tajne" svakako želi), na način postizanja lične stabilnosti i pročišćavanja "filtera" u njemu, preko kojeg dobija kvalitet doživljavanja svega oko sebe, pri čemu bi to pročišćavanje bilo i u duhovno evolutivnom smeru, a bez bavljenja duhovnošću, je - TAJNA FOMULA RAVNOTEŽE. Naravno, u meri u kojoj ona može da deluje na sve faktore u našem životu; svakako da nema čarobnog štapića koji nam može rešiti sve probleme i osloboditi nas od svih iskušenja i muka, ali - ako imamo formulu koja nam pomaže da i sve ono teško što nas mora snaći - bude u meri koja nam je najpodnošljivija moguća, dovoljno nam je i toliko.

O značaju ravnoteže, i uopšte za naše najprizemnije funkcionisanje, a posebno za duhovnost - svako je bar ponešto mogao da pročita, svako ima nekakvu svoju predstavu. U duhovnosti se o tome posebno, i na mnogim mestima, i u okviru različitih konteksta, sa različitim značenjima, govori i piše. Tako da o principu "biti u ravnoteži" možemo govoriti kao o jednom duhovnom aksiomu.

Međutim, što je zanimljivo pritom, a simptomatično za složenost i ovog pitanja, kao i samog bavljenja duhovnošću - AKO I MOŽEMO NAĆI PRIBLIŽNU SAGLASNOST U VEZI SA TIM ŠTA BI RAVNOTEŽA PODRAZUMEVALA, ZA TO - KOJIM PUTEM, PRIMENOM KAKVIH PRAKTIČNIH MODELA JE MOŽEMO POSTIĆI, VEĆ TEŠKO DA IMAMO JEDINSTVENIJE STAVOVE I PREPORUKE. Većinom su to apstraktne preporuke, koje su nam za početak svakako korisne, ali - onda vremenom počnu da nam se otkrivaju kao nedostatne u smislu praktičnih životnih orijentira. Treba biti uravnotežen sa svojim emocijama, treba imati smiren um i duh, jer je tada čovek u ravnoteži, itd, itd. Da, odlične preporuke! Ko se sa njima ne bi složio?! ALI KAKO PRAKTIČNO DA TO POSTIGNEMO?!

To, što se na mnogim mestima postizanje ravnoteže povezuje sa upražnjavanjem tzv. duhovnih tehnika - svakako je u redu, one, meditacija posebno, imaju izuzetan začaj, ipak, bar za bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji - svakako su to samo neki od elemenata slagalice, koja je šira i komplikovanija od upražnjavanja duhovnih tehnika (nadam se da će to biti dovoljno ubedljivo kroz jedno sasvim konkretno sagledavanje koje dolazi u nastavku ovog teksta).

Da navedem makar samo jedno takvo uopšteno naglašavanje značaja ravnoteže. U Ra materijalu se objašnjava, u vezi sa predstojećom Žetvom (hm! ta "predstojeća" Žetva je trebalo da bude krajem 2012. godine, ali, za sada "od ta posla" nema ništa!), dakle, za razdvajanje pojedinaca-duša koje su sazrele za OPD ili OPS varijantu, kaže se: aktiviranost i dobar rad čakri su izuzetno važni, međutim, OD VEĆEG ZNAČAJA JE RAVNOTEŽA, TO DA LI JE NEKO USPEO DA POSTIGNE IZBALANSIRANOST U SVOM ŽIVOTU I U SVOM DUHU.

Kako je postići - ni u Ra materijalu nemamo konkretne odgovore.

Ne samo zato što sam Vaga, jer ima toliko drugih vaga, pa ipak nisu baš opsednute ravnotežom - kroz čitav život pitanje ravnoteže mi se skoro dosadno nametalo, možda bih ga ispravno mogao označiti kao životni lajt-motiv; nametalo, kroz različite "bezbrojne" situacije i probleme, kroz traganja u kojima sam se, jer nema puno konkretnih uporišta u literaturi, najčešće vrteo u krugu, dolazio do nečega kao do rešenja, pa se onda vraćao jedan, dva i više koraka nazad...

Šta je u tome zanimvljivo: da ono što se meni otkrivalo ili otkrilo kao formula ravnoteže - ma koliko da ima jedno logično i iskustveno uporište (pretpostavljam da će se to videti dosta jasno), ipak je nešto što je drugima, koliko sam mogao da vidim po reakcijama u slučajevima kada sam o tome pisao ili govorio, kao nekakva besmislica, tj. nešto što nimalo ne deluje kao ubedljivi, pravi faktor ili formula ravnoteže.

Naravno, ja sam uvek preporučivao da se jedna praktična formula najpre isproba, da bi se sudilo o njenoj valjanosti, a takve volje do sada nije bilo...

Svejedno, i da od strane drugih sve ostane samo na pukom teorijskom upoznavanju i sagledavanju onoga što budem ponudio, mislim da u okviru pitanja ravnoteže, onog što sam pretenciozno nazvao - formulom ravnoteže, imam šta novo da kažem, u smislu nekih praktičnih momenata na čija tumačenja nisam u literaturi nailazio, a jesam dosta za tim tragao, da bi meni samom bilo od pomoći u snalaženju u problemima koje sam imao.

Nakon objašnjenja onoga što ja vidim, što se meni pokazuje kao, nadam se da neće baš delovati kao uvrnuta - formula ravnoteže, osvrnućemo se redom unazad na značajnije probleme ili manifestacije probuđenosti za Iluziju, o kojima je do sada bilo reči, da bismo videli u kojem smislu nam ovakva jedna EVENTUALNA formula ravnoteže može biti pomoć ili uporište za što je moguće lakše pronošenje svega što doživljavamo kao loše ili neprijatno, a što nam se dešava ili će se dešavati...




Tajna formula ravnoteže - 2.dio

Napomena u vezi sa naslovom, budući da može da deluje pretenciozno: otkud sad nekakva tajna formula ravnoteže, uz toliko brdo tekstova i knjiga o svemu i svačemu, pa i onih u kojima se makar samo spominje ravnoteža? I - čija je to "TAJNA"?

Naslov TAJNA formula se odnosio najpre na "tajnu" kao oznaku za skup modela, teorija i principa upravljanja sobom i sudbinom (iz poznatog filma "Tajna", po kojem je na našim prostorima dobio ime jedana sajt sa forumom, koji se bavi pitanjima oz ove oblasti), pa je u tom smislu prva varijanta naslova glasila: "Nije tajna u 'tajni', nego u formuli ravnoteže". Tj. nije suština u onome što je fascinantno za mnoge koji su opsednuti "popravljanjem" i kreiranjem sopstvene sudbine, privlačenjem u svoj život svega onoga što se nema, a što se želi imati (a šta sve čovek u današnjim uslovima nema, ili šta sve misli da nema, a želeo bi da ima?!), nego je suština u TAJNI RAVNOTEŽE. Sa njom dobijamo moć, SA NJOM DOBIJAMO OSNOVU ZA RAZNE MOĆI, ne sa ispunjavanjem naših želja i sa jurnjavom za ispunjavanjem želja.

Epitet "tajna", u sadašnjem naslovu, bio je, dakle, vezan za tu drugu varijantu naslova.

Međutim, nezavisno od toga: ono što se meni ukazuje kao "formula ravnoteže" - dosta je različito od ideja i teorija na koje sam u svom duhovnom i čitalačkom iskustvu nailazio, TE MI TO DOZVOLJAVA, MAKAR U SMISLU POLUŠALJIVOG ODNOSA, DA IPAK NASLOV PODTEME OSTANE SA EPITETOM "TAJNA", MAKAR KOLIKO DA ZVUČI PRETENCIOZNO.

Kao druga napomena...

U tekstovima o formuli ravnoteže ići ćemo drugačijom metodom u odnosu na dosadašnja izlaganja pitanja vezanih za bavljenje duhovnošću u običnoj životnoj poziciji.

Najpre ću nabrajati, opisivati ih i davati svoje osvrte, na veći broj raznih: pokazatelja, životnih situacija i događaja, zapažanja, itd, a koji su vrlo bliski, shvatljivi, ili čak i iskustveno poznati skoro svima nama.

A onda ćemo, iz svih njih, izvući, vrlo lako i jednostavno, ono što nazivam (tajnom) formulom ravnoteže, PA, KO BUDE RASPOLOŽEN DA JE ISPROBA - DOBRODOŠAO JE SA SVOJIM ZAPAŽANJIMA O (EVENTUALNOJ) PRIMENI.

1) Upravo ovde možemo praktično da primenimo i da vidimo kako praktično funkcionišu logika i mišljenje koje smo u jednom od tekstova nazvali holografskima: kroz nizanje ili nabacivanje mnoštva ideja, priča iz života, uvida, primedbi, iskustava, itd, u čijem preseku će se formirati - formula ravnoteže, takoreći sama od sebe.

2) Promišljanje nekakve definicije same ravnoteže nam ovde i nije najbitnije, svako od nas ima nekakvu svoju predstavu o ravnoteži, pa ma koliko da je neodređena, težnja njoj će mu svakako doneti bar neke rezultate. Uzmimo ravnotežu kao nultu tačku, ili liniju balansiranja između dualnosti, u svetu dualnosti u kojem smo: ni pozitivino - ni negativno, ni angažovanje - ni neangažovanje, ni prijatne - ni neprijatne emocije, itd. Mada mi svoje ciljeve možda i po inerciji postojeće civilizacije, vezujemo samo za pozitivne polove, svakako nas je i iskustvo naučilo da se ne može biti samo u jednom polu dualnosti, a da nas ne snađe i drugi. Vidi se to i reakciji koja se može čuti u svakodnevnim razgovorima. Neko se, na primer, dosta smeje nečemu, pa u jednom trenutku kao da se zabrine: "Sigurno ću zbog nečega plakati!". Ne mogu se imati samo zadovoljstvo, samo pozitivnost, lepi osećaji... Dok njih ima - moramo računati i na suprotno. RAVNOTEŽA JE NEŠTO IZMEĐU! I osećaj sreće je naboj, samo drugog smera, kao i osećaj nesreće. Jednostavno, uzmimo sam simbol ravnoteže: vaga (ona starinska, sa tasovima) je u ravnoteži kada je jezičak na poluzi na nuli, kada joj nijedan tas ne ide ni dole, ni gore, kada je poluga koja drži tasove - u potpuno vodoravnom položaju; čim se neki tas nagne dole ili gore - ona više nije u ravnoteži.

2) Ravnoteža bi bila kao nekakav dubinski mir, kao nekakve dubinske pozitivne "stvari", osećaji, raspoloženja, stanja... ALI VRLO, VRLO SUPTILNI, U SMISLU VIBRACIJA KOJE SU ZBOG SUPTILNOSTI JEDVA PRIMETNE. Nije slučajno što ih mi zbog toga mešamo, tj. poistovećujemo sa opuštanjem i pozitivnim emocijama. OPUŠTANJE I POZITIVNE EMOCIJE SU SAMO JEDAN TAS NA VAGI RAVNOTEŽE, A NE RAVNOTEŽA SAMA!

3) Data je, ako ne neka vrsta definicije, a ono svakako neki orijentiri za pojam ravnoteže. U nabrajanju pojava, dešavanja, fenomena, itd. iz kojih ćemo na kraju izvesti zaključke o ravnoteži, tačnije o formuli ravnoteže, poći ćemo od teških ili težih stanja, psiholoških, psihofizičkih i duhovnih: svako iz svog iskustva zna da se ona kreću na skali od običnih, bez većih problema podnošljivih - neraspoloženja ili pritajene uznemirenosti, do težih depresivnih manifestacija. Njihovo aktiviranje i ispoljavanje, trajanje, te okončavanje - imaju svoj tok i svoje zakonomernosti, za koje teško možemo reći da im, za sada, možemo pouzdano ući u trag. PITANJE JE DA LI ZAISTA VLADAMO I MEHANIZMIMA UTICAJA NA NJIH. To su tako neuhvatljive energije koje se ispoljavaju kroz teška ili teža stanja, da se ne možemo pouzdano snaći: šta je u našem nastojanju njihovo prerađivanje, a šta "ostavljanje po strani" ili potiskivanje.

4) Međutim, ponešto kao da nam se, već u postojećem civilizacijskom kontekstu, iskristalizovalo u vezi sa njima, pretpostavljam da su mnogi mogli u svom svakodnevnom funkcionisaju da uoče neke od tih pojava ili njihovih malih zakonomernosti. Na primer... AKO NAM JE FOKUS NA SAMIM TIM TEŽIM STANJIMA, NA ONOME ŠTO MOŽEMO NAZVATI MUKAMA I PROBLEMIMA - ONI KAO DA SE POJAČAVAJU, KAO DA NAS OBUZIMAJU PUNIJOM SNAGOM. KADA NAM JE FOKUS NA NEČEM DRUGOM, KADA SE ANGAŽUJEMO U NEČEMU (DRUGOM), DAKLE, AKO ULOŽIMO NAPOR FOKUSIRANJA NA NEŠTO DRUGO - NJIHOVA SNAGA KAO DA OSLABI, MAKAR PRIVREMENO.

5) Naravno, sve zavisi od snage energija koje u vidu negativnih stanja izbijaju, na primer, da li je to samo neka blaža uznemirenost ili jači emocionalni potres. Što te energije u vidu negativnih psiholoških stanja većim intenzitetom izbijaju, to im teže možemo smanjivati snagu fokusiranjem na spoljašnje. Fokusiranje na spoljašnje... - jer uzimamo da se te energije bude iz nekih nama neznanih dubina našeg sopstvenog bića, bilo čisto iz individualnog domena, bilo na osnovu kanala neke naše dubinske povezanosti sa kolektivnom svešću, ali svakako - iz neke naše najdublje unutrašnjosti.

6) A kako ide njihovo makar privremeno ublažavanje angažovanjem ili fokusiranjem na spoljašnje, bilo kroz prave aktivnosti ili kroz nešto pasivnije prebacivanje fokusa - možemo primetiti najpre po široko poznatom psihološkom, ili laičkom psihoterapeutskom postupku: "podeliti tugu (ili sreću, videćemo: radi se o istom fenomenu) sa nekim". Najčešće u samoći i opuštenosti: intenzitet izbijanja neke emocije, energija neke emocije, može biti skoro nepodnošljiv. PRIČATI SA NEKIM, PRIČATI NEKOME O TOJ EMOCIJI - ZNAČI AKTIVNOST ILI ANGAŽOVANJE. To više nije naš akt direktnog suočavanja sa tom emocijom, već nešto kao distanca, ANALITIČKA DISTANCA, PRIPOVEDAČKA DISTANCA, KOJA ZNAČI I ANGAŽOVANJE U ANALIZI ILI PRIPOVEDANJU. Dok traje naše angažovanje u ANALIZI ILI PRIPOVEDANJU o samoj emociji, o tome u kojoj situaciji i, po našem mišljenju - zašto se pojavila, mi nemamo u pravom smislu fokus na samoj emociji, u smislu direktnog suočavanja sa njome. Fokus nam se blago pomera na razgovor sa osobom kojoj se poveravamo, na proučavalački ili pripovedački "tretman" te emocije...

7) Mi imamo utisak emocionalnog olakšavanja ili rasterećivanja u aktu "deljenja tuge sa nekim". Da li zaista tako? TAČNO JE DA MI TIME JEDAN DUBOKO UNUTRAŠNJI PROCES OSPOLJUJEMO. Ali, da li je to uistinu i proces RAZGRADNJE energija te emocije, jer to bi bio slučaj olakšavanja? Da li je nama bitno, da li konstatujemo - u kojoj meri se sagovornik UISTINU UŽIVEO u našu priču? Neko može da je doživljava skoro kao i mi sami. Neko može da ima želju da saoseća sa nama, ali - jer je možda takav po prirodi, jer nismo toliko emocionalno bliski, itd, on uistinu ne doživljava ni približno empatički kao što pokušava ili kao što izgleda. DA LI JE TA RAZLIKA OD IKAKVOG ZNAČAJA NAMA U PROCESU POVERAVANJA, U PROCESU U KOJEM "DELIMO" SVOJU EMOCIJU, SVOJE TEŠKO STANJE SA NJIM? Šta ako i sami nemamo sposobnost empatičnosti, pa nimalo ne primećujemo razliku: kada se neko samo trudi ili se pravi da nas razume i saoseća, i kada zaista dubinski prihvata ono o čemu govorimo?

8) Ako se radi maltene samo o njegovoj, sagovornikovoj pristojnosti sa kojom "isprati" naše poveravanje - ONDA ZNAČI DA JE SUŠTINA U SAMOM NAŠEM GOVORNOM ANGAŽOVANJU O TEMI KOJA NAS TIŠTI, ne o nekakvom njegovom realnom preuzimanju nekog dela tih naših teških energija (mada toga u suptilnijem smislu svakako ima u bilo kojoj od ovih varijanti, ali - kako se radi o suptilnijem nivou, on se ne može osetiti kao efekat u nama), na osnovu čega nama postaje lakše. Mi tu samo možemo imati iluziju da nam je lakše, ILUZIJU KOJU ĆEMO VRLO LAKO SHVATITI KADA PONOVO OSTANEMO SAMI I KADA NAM SE FOKUS PONOVO POMERI NA DIREKTNO SUOČAVANJE SA TOM EMOCIJOM, JER ONA ĆE "GRUNUTI" POTPUNO ISTOM SNAGOM, SA KOJOM, U KOJOJ SMO JE "OSTAVILI" PRE NEGO ŠTO SMO "IŠLI" U POVERAVANJE. I "gruvaće" nas tako sve dok se ne razgradi, upravo kroz to direktno suočavanje. Ako je u ovom mehanizmu suština u samom našem govornom angažovanju, ne u pravoj podeli energija emocija sa nekim, onda nam je svejedno kome ćemo se poveravati, možemo se, malo karikirano, poveravati i nekom drvetu, pa da imamo slične efekte. U Čehovljevoj priči "Tuga" Jona se u tom smislu poverava - kobili, jer niko od ljudi koje je kao kočijaš preovozio - nije pokazao želju da ga sasluša, nije imao sa kim da podeli tugu svoju, na kraju se poverio kobili.

9) Ovo što smo mogli da primetimo u aktu poveravanja drugome u vezi sa onim što nas muči, svakako smo mogli da primetimo i u našem OBIČNOM RADNOM ANGAŽOVANJU. U njemu imamo mnogo čistije, jasnije pomeranje fokusa: sa teške emocije (tešku emociju smo uzeli kao primer, to se svakako odnosi na bilo koju manifestaciju težeg fizičkog, psihološkog ili duhovnog stanja) na posao koji smo uzeli da obavljamo. Čak je taj "radni tretman" takođe poznat i u nekakvoj "laičkoj" psihoterapiji: možemo čuti kako neko nastoji da se vrati u svoju radnu kolotečinu, posle nekih eventualnih emocionalnih potresa, upravo zato da bi mu bilo lakše, jer, kao što je već naglašeno, u samoći i opuštenosti te unutrašnje muke nas opsedaju u svom punom intenzitetu.

10) Neočekivano, možda se teže može primetiti, ovaj princip pomeranja fokusa izgleda da deluje i kada su u pitanju fizičke muke, opet, naravno, zavisno od intenziteta energija ili bolova, muka: što su teže podnošljivi, to se efekat pomeranja fokusa manje može "primenjivati". To sam primećivao i kod drugih, kod mene je u "naletu" koji sam kao poslednji zapamtio, najjasnije bilo u slučajevima jakih prehlada, koje su bile praćene izuzetno jakom glavoboljom: onda kada bih ležao i opuštao se, što su uobičajene preporuke lekara za većinu bolesti, pri čemu su mi bolovi sami po sebi, kao nekakav unutrašnji tamni energetski vrtlog, usisavali pažnju - bol sam osećao u punom intenzitetu, kao što rekoh - do granice podnošljivosti. Kada bih ustao da bilo šta, nešto elementarno, uradim, KADA BIH SE SPONTANO NAPREGNUO DA FOKUS PREBACIM NA SAME AKTIVNOSTI, KADA BIH MAKAR MINIMALNU ENERGIJU ULAGAO U AKTIVNOSTI - BOL SE POMALO POMERAO U DRUGI PLAN, SMANJIVAO MU SE INTENZITET.

U fizičkim bolovima se to znatno teže može primenjivati, jer su oni nekako "zgusnuti", vrlo "sugestivni", ali - svakako se može primetiti efekat pomeranja fokusa i angažovanja u spoljašnjem.

11) Ovim dolazimo do jedne od iluzija često prisutnih u onome što nam se dešava: mi opuštanje vezujemo za prijatna stanja svesti. A SVE ZAVISI OD ŽIVOTNOG KONTEKSTA, OD SITUACIJE. Ako smo do date situacije živeli u hroničnom naprezanju i hroničnoj premorenosti, može se desiti da neka fizička (psihosomatska) smetnja ili problem budu refleks premorenosti, na koju se "zakačio" neki od drugih faktora (virus, nešto od poremećaja u procesima u organizmu, itd.), te nam u tom slučaju čak i duža faza opuštanja zaista dolazi kao postupno stabilizovanje i ozdravljenje. U takvoj situaciji opuštanje nam donosi olakšanje, a ne prethodni efekat maltene pojačavanja intenziteta bolova.

12) Ako dolazi nakon naprezanja - opuštanje nas zaista uvodi u prijatno psihofizičko stanje. Do određene tačke ili granice. Ako mi imamo uslove da kontinuirano nastavimo sa opuštanjem - počinju da se pojavljuju kontraefekti, tako da, ako hronično opuštanje, samo ono, bez nekih većih angažovanja, postane naš stil življenja, dolazimo do tačke u kojoj se čak može zaći i u neka teža stanja svesti, iz kojih je teže iščupati se, teže nam dolazi da se pokrenemo iz inercije neaktivnosti. Nije slučajno da se mnogima nešto ovako, makar u blažem vidu, desi sa odlaskom u penziju, jer više nemaju spoljašnjeg "terača" na angažovanje, a u pitanju su oni koji nisu po prirodi takvi da imaju naviku stalnog ličnog angažovanja, koji su, dakle, uvek čekali spoljašnje "terače" na angažovanje.

13) A i iz psihologije ili psihoterapije je poznato da je duboko opuštanje put ka podsvesti, da se tim putem može otvoriti Pandorina kutija podsvesti, dakle i ono što kao teške informaciono-energetske zapise nosimo u njoj. Valjda svi znaju za "čuveni" kauč kod psihologa. Takođe, uslov za hipnotisanje, koje je takođe put do podsvesti - je duboka opuštenost. Hronična opuštenost, koja znači hroničnu neangažovanost, u nekim teorijama se naziva - podnapregnutošću, kao što se suprotno stanje naziva - prenapregnutošću.

14) U običnoj situaciji pojedinac može dosta lako da kontroliše te energije u sebi: on se opušta dok se oseća prijatno, pojava nervoze, nakon dužeg, višednevnog opuštanja - dolazi kao znak za uzbunu, znak da je na pomolu otvaranje kapija podsvesti, kroz koju mogu grunuti teške energije, te se u takvoj situaciji spontano juri u angažovanje. Poznate su nam situcije ili ljudi oko nas za koje kažemo: da se ne mogu ni jedan dan opustiti, već i pri opuštanju razmišljaju o poslu, da im je da samo rade... Kod takvih je nivo prenapregnutosti visok, i kad ne rade, svest kao po inerciji ostaje da bude ispunjena ili mestimično fokusirana na sadržaje ili probleme iz domena rada kojim su opsednuti.

15) Međutim, imamo i situacije u kojima u PODNAPREGNUTOST zapadamo zbog toga što iz nas samih, SVAKAKO NEKIM VIŠIM PLANOM ILI PLANOM NAŠE DUŠE, krenu da izbijaju teške energije. To je situacija makar slična onoj koju smo videli u opisu kod Tolstoja, a takođe je to i priča mnogih koji su u depresiji. Neko od životnih dešavanja aktivira te energije, i one krenu da izbijaju u svest u vidu teških stanja. Najčešće je to izazvano nekim težim tragičnim događajima u životu, ali - i van njih, nekim "nepostojećim" ili iracionalnim povodima; jednostavno, tim energijama je kucnuo čas, one moraju da "grunu" napolje, u svest. To je u prepletu sa onim što smo imali ovde kao potrese u kojima pojedinac može da se probudi za Iluziju.

16) Već je naglašeno: u takvoj situaciji pojedinac gubi interesovanje možda i za bilo kakvo angažovanje, podnapregnutost, ukoliko nije u situaciji da mora da se angažuje, dolazi kao neminovnost.

17) Drugi pol je prenapregnutost, a ona je čest slučaj u zapadnjačkom stilu življenja i u vrednostima koje su povezane sa njim: izgaranje u radu i angažovanju, maltene kao ideal. Sećam se nekog iz niza video-snimaka, u kojem jedan od "učitelja" modela upravljanja sudbinom kaže (otprilike): "Hoćete da uspete?! Uspećete, kada poželite da uspete, kao što želite da dišete! Kada spavanje svedete na minimum! Onda, kada se borite da uspete - odmor je luksuz!" Itd.

18) Treba li objašnjavati da ovakve vrednosti i ovakav stil življenja uranjaju našu svest u Iluziju, prave od nas robove materijalno-finansijskih vrednosti? To takođe vremenom vrlo često može da da svoje psihosomatske efekte: na primer - kardiovaskularna oboljenja su enormno narasla sa ovakvim stilom življenja. Ako pogledamo teren izbijanja teških energija - SA STALNO, NAPREGNUTO, PRISILNO USMERENIM FOKUSOM NA SPOLJAŠNJE, NA ANGAŽOVANJE - MI UOPŠTE NE DAJEMO ODUŠKA TEŠKIM ENERGIJAMA, koje bi u normalnoj situaciji makar povremeno kroz neka povremena, sporadična teška stanja izbijala, a mogla bi da izbijaju - pri doziranom opuštanju.



TAJNA FORMULA RAVNOTEŽE - 3


1. Ravnoteža: frekvencija aktivnosti-naprezanja i odmaranja-opuštanja.

2. Najuže, najefikasnije: seansa aktivnosti-naprezanja (40-60 minuta) + seansa odmaranja-opuštanja (40-60 minuta).

3. Dominacija aktivnosti-naprezanja: prenapregnutost, koja je neravnoteža. Imamo je u tipičnom zapadnjačkom stilu življenja, gde se radi po desetak i više sati dnevno.

4. Dominacija odmaranja-opuštanja: podnapregnutost, koja je takođe neravnoteža. Imamo je u stilu življenja predstavnika onih krugova koji su finansijski zbrinuti (npr. nekadašnji aristokratski krugovi, ali i današnji pripadnici, tj. naslednici bogatih porodica), te "ne znaju šta će sa sobom".

5. I u prenapregnutosti, i u podnapregnutosti - naboj ili često nervozno reagovanje, uz razne vrste psiholoških i psihofizičkih "deformacija", kao zajednički simptomi.

6. I u jednoj, i u drugoj - delovanje momenta inercije: ŽELI SE JOŠ TOGA, još naprezanja, ili još opuštanja. Prenapregnut je skoro nesposoban da se uistinu opusti, podnapregnut je skoro nesposoban da se u pravom smislu angažuje. Tj. prenapregnut i ako počne da se opušta, nervoza i razni uznemirujući psihofofizički signali ga u jednom trenutku teraju na angažovanje. Podnapregnut ako počne da se angažuje - nervoza i takođe razni uznemirujući psihofofizički signali ga zakoče u angažovanju.

7. Ko je iskusio ove krajnosti u pravom smislu - odlično razume o čemu se radi. Kod većine nas, u našim običnim životnim pozicijama, ovi momenti neravnoteže su najčešće izmešani, te sporadično zapadamo u jedno ili drugo, NE ISKUSIVŠI IH DO KRAJA, ALI I LAKO SE ISPETLJAVŠI IZ NJIH.

8. AKO HOĆEMO "NA DLANU" DA OSETIMO RAVNOTEŽU, U ČISTOM VIDU, DA OSETIMO SVOJE ČISTO FUNKCIONISANJE U RAVNOTEŽI, PRIMENIMO CENTRALNI PRINCIP (jer ih ima još) FORMULE RAVNOTEŽE: U KONTINUITETU DA IMAMO PREPLET, NAIZMENIČNOST, SEANSI NAPREZANJA (40-60 minuta) I SEANSI OPUŠTANJA (40-60 minuta).

9. Naravno, u delu dana, ili u dane kada nam to okolnosti dozvole, jer svi mi, u običnim životnim pozicijama, imamo veliku količinu dnevnog vremena i veliki broj dana sa spolja nam zadatim aktivnostima. Osam radnih sati na tzv. radnom mestu su primer te zadatosti radnog angažovanja.

10. Ali, nezavisno od svega, i ono što imamo kao tzv. slobodno vreme, svakog dana, te kao slobodne dane u toku vikenda, i slobodne dane u "neradnim (npr. prazničnim) danima" i u vreme odmora - dozvoljavaju nam da isprobamo centralni princip formule Ravnoteže (seansa naprezanja + seansa opuštanja). Osam radnih sati nas ugura u neravnotežu. Sa zakoračivanjem u Ravnotežu počinjemo sa prvom seansom odmaranja-opuštanja (40-60 minuta), a onda u nju dalje zalazimo sa opisanim ritmom smene seansi opuštanja i naprezanja.

11. Pritom treba imati u vidu šta su uistinu: AKTIVNOST-NAPREZANJE I ŠTA ODMARANJE-OPUŠTANJE. Da li svi imamo to jasno u svesti razlučeno? Da li nam ih je životno i introspektivno iskustvo to jasno razlučilo u svesti?

12. Ako nekoga životno i duhovno iskustvo nije navodilo na jasnije uočavanje, neka isproba razliku koja će ovde biti data, pa će moći da je oseti, smatram - vrlo brzo. ODMARANJE-OPUŠTANJE JE POTPUNO ODSUSTVO BILO KAKVE NAMERE DA SE BILO ŠTA U NAMA, MISAO, DUH, SVEST, EMOCIJA... ANGAŽUJE NA BILO ČEMU, DA SE USMERAVA KA BILO KAKVOJ TEMI.

13. Meditacija, i to - zen-meditacija, najčistiji je vid te vrste odmaranja-opuštanja, Ali, naravno, ono je širi pojam, i obuhvata sve vidove u kojima imamo sve ono što je sadržano u prethodnoj maloj definiciji. A ti vidovi su: i ako samo sedimo i gledamo u zid, i ako "leškarimo", itd. Ali - bez ikakvog fokusa, bez ičega što bi nam pažnju angažovalo.

14. Naravno, retko ko može biti u neki idealnim uslovima u kojima NEMA NIKAKVIH SPOLJAŠNJIH DRAŽI, svako ima oko sebe zvuke koji pritom upadaju u njegovo polje pažnje, ima ukućane koji mogu fizički da prolaze kroz njegovo vidno polje, itd. To se ne može eliminisati, pri bavljenju duhovnošću u običnoj životnoj situaciji. Ali se može izgraditi stav koji se objašnjava u budizmu, na primer u jednoj priči o Budi.

15. Kako je on sedeo na obali reke... Video je mutnu reku, neko deblo koje voda nosi, potom ljude u čamcu koji su prošli, raspravljajući o nečemu... ON JE SVE TO SAMO NEUTRALNO REGISTROVAO, jer nije mogao da sve to ne vidi, ako mu je pogled usmeren ka tim sadržajima. ALI NIJEDAN OD TIH SADRŽAJA NIJE MU UVLAČIO PAŽNJU U SEBE: njegova misaona aktivnost se ni u jednom slučaju nije pokretala, on nije počinjao da razmišlja, na primer - otkuda ta prljava voda, šta bi se moglo napraviti od tog debla, oko čega li se raspravljaju ljudi u čamcu.

16. DAKLE, SEANSA ODMARANJA-OPUŠTANJA (40-60 minuta) TREBA DA BUDE ISPUNJENA NAMEROM DA PAŽNJA BUDE POTPUNO SLOBODNA, DA SE NI U KOJEM VIDU NI U ČEMU PAŽNJA, MISAO, SVEST, NE ANGAŽUJU.

17. Da, dok se svest i um ne istreniraju, a to dobro znaju oni koji se duže bave meditacijom, um po inerciji nastavlja da radi i pri opuštanju, možda se baš tada intenziviraju misli i slike, kao u nekom filmu, možda i do pravog malog grča. I onome ko sa ovim tek krene - u početku skoro svaka seansa opuštanja može da bude ispunjena upravo intenzivnom NEŽELJENOM misaonom aktivnošću.

18. TU NEMA BORBE PROTIV OVE NEŽELJENE MISAONE AKTIVNOSTI! DOVOLJNO JE DA IMAMO PLANIRANU I REALIZOVANU SEANSU ZA OPUŠTANJE, NA OPISANI NAČIN, A VREMENOM, SA PRIMENOM OVOG RITMA, KAO ŠTO SE PRAŠINA POSLE OLUJE STIŠAVA, TAKO ĆE SAHNUTI I IMPULSI ZA MISAONI RAD I ONDA KADA ŽELIMO DA SE OPUŠTAMO. Vremenom ćemo zaista postići pravu opuštenost u svakoj seansi opuštanja.

19. Iz svega ovoga proviruje jedna od zabluda vezana za odmor-opuštanje: ODMOR-OPUŠTANJE, U PRAVOM SMISLU, NISU: RAZGOVORI UZ "KAFICU", PRELISTAVANJE DNEVNIH NOVINA, GLEDANJE TELEVIZIJE, FILMOVA, ZANIMACIJE SA "IGRICAMA", PA NI - SLUŠANJE MUZIKE. Nisu, u slučaju da želimo da postignemo pravu, punu opuštenost.

20. Odnosno, sve ovo jesu vidovi opuštanja za nekoga ko PRAVU, POTPUNU OPUŠTENOST još nije dosegao. I po ovome možemo da testiramo stanje svoje svesti, u vezi sa opuštenošću ili napregnutošću: ako mi možemo da imamo u toku seanse odmaranja opisano puno, potpuno opuštanje, a ne mora to da bude, kao što je rečeno, obavezno samo meditacija, onda znači da jesmo dosegli dubinsku opuštenost.

21. A znamo da to nije baš čest slučaj: na primer - izbacite većini televizor i kompjuter iz kuće, pa ćete videti kako će reagovati ili kako će se osećati.

22. Na drugoj strani - sve ostalo je neki vid angažovanja, od slušanja muzike, preko čitanja knjiga i pisanja, do nekog fizičkog, manuelnog rada. I onda, kada imamo seansu aktivnosti-naprezanja - ispunimo je bilo kojim od ovih vidova angažovanja i imaćemo upravo to: NAPREZANJE I ANGAŽOVANJE, slabijeg ili jačeg intenziteta, svejedno.

23. Podrazumeva se da je brojčano iskazano trajanje seansi okvirno, ne radi se o tome da mi treba mehanički da se "navijemo" kao sat; jednostavno, treba da okvirno imamo četrdesetak ili šezdesetak minuta opuštanja, pa isto toliko angažovanja. Mada možda i nije loše za početak da bukvlno koristimo zvono na mobilnom, sa programiranjem vremena. Jer, ako nemamo ovu vrstu navike, mi se lako zanesemo u jednoj ili drugoj seansi, pa ili nam se angažovanje produži i znatno više, ili opuštanje. TU JE NA DELU ONA SPOMENUTA INERCIJA, ali na nekakvom mikroplanu, koja deluje u okviru dnevnih sati, a prethodna deluje na nivou više dana.

24. Ali, ko želi da isproba, pa bude neko vreme istrajan, videće kako može da se na ovaj način uživa u dnevnom vremenu: i u angažovanju, i u opuštanju. Naravno, to ne znači da nam ovaj pricip formule Ravnoteže rešava sve probleme, ALI NESPORNO JESTE OSNOVA ZA LAKŠE SUOČAVANJE SA PROBLEMIMA.

25. Dakle, ovaj ritam smenjivanja seansi opuštanja i angažovanja ne znači NAŠU CELODNEVNU MEHANIČKU ISPROGRAMIRANOST. Jasno je da u običnoj životnoj poziciji razni faktori deluju na nas, uključeni smo u mnoštvo toga, u mrežu obaveza, u mrežu odnosa... Nešto će nas naterati da budemo neko vreme van te svoje "šeme" (seansa aktivnosti + seansa opuštanja): neko nam dođe u posetu, naravno da ćemo sedeti sa njim, pa to može da potraje i dva-tri sata; neki posao će sam od sebe zahtevati da se u kontinuitetu obavi, sa nekoliko sati angažovanja, takođe, ako je to hitno, mi nećemo imati prostora za primenu principa seansa opuštanja +seansa naprezanja. Ali, važno je da imamo svoju nameru i da nastojimo da ovaj princip formule Ravnoteže, ako odaberemo, isprobamo, te da ga u svom eksperimentalnom periodu primenjujemo uvek kad nam okolnosti dozvole.

26. Odrasli smo u civilizacijskoma ambijentu koji je orijentisan ka spoljašnjim efektima angažovanja, A NE KA POSLEDICAMA NAŠEG NE-ANGAŽOVANJA PO NAS SAME, ka psihofizičkim posledicama (da zaobiđemo duhovne, one su ovde neka viša instanca sagledavanja). Na primer: važno je koliko ćeš nekom aktivnošću zaraditi, kakav ugled (karijeru) ćeš izgraditi, NE I KAKO ĆEŠ SE TI SAM PRIROM OSEĆATI, KOJE TI PSIHOFIZIČKE EFEKTE TO ANGAŽOVANJE DONOSI. TE VEĆINI OVAJ TEMELJNI PRINCIP FORMULE RAVNOTEŽE, SEANSA ANGAŽOVANJA + SEANSA OPUŠTANJA, MOŽE DELOVATI, SA NAVEDENOG STANOVIŠTA SASVIM RAZUMLJIVO - KAO UVRNUT. Ko oko nas još ovako nešto radi?! Niko! Ako niko oko nas tako ne radi, onda to i ne može biti normalno! Itd.

27. Nije ovde potrebno da se bavimo analizama ovakve iskrivljene percepcije, tek - da imamo civilizaciju na krivim osnovama nasađenu, valjda je jasno svakome. I da nam u tom smislu predstoji redefinisanje svih vrednosti, i to je jasno. Obraćanje pažnje na unutrašnje posledice našeg ne-angažovanja - upravo je u tom smeru.

* * *

Ovde smo se pozabavili osnovnim principom formule Ravnoteže.

Ona ima još neke momente, koji izrastaju na ovom temeljnom principu.

O njima u sledećem tekstu...













 

Više članaka...

Stranica 5 od 81

5

Jedinstvenih posjetitelja:

mod_vvisit_counterDanas1393
mod_vvisit_counterJučer1322
mod_vvisit_counterOvaj tjedan2715
mod_vvisit_counterOvaj mjesec28106
mod_vvisit_counterUkupno od 01.08.2010.1573669

Online:

Trenutno aktivnih Gostiju: 229